Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

389

воре, врсте кадрова и др.). Ту ce особље y служби државе и других јавноправних тела дели на две велике групе: 1) оно које je y служби на основу уговора о раду по грађанском праву и 2) оно које je добило службено поставл>ење на неко звање или положај y јавној служби. На прве ce примењују одредбе главе VII A Грађанског законика (чл. 1637 и сл.), уколико уговор није друкчије стипулисао; a спорове из овог уговора расправљају редовни грађански судови (у првом степену кантонски судија, примирителни судија) по прописима о грађанском поступку. За друге важи Закон од децембра 1929 о статусу државних службеника. Међутим, овај закон не регулише сва главна питања службеничког статуса (услове и поступак заснивања, принадлежности и друга права; дужности; дисциплинплинске казне и др.), него овлашћује надлежне органе државе, провинција, општина да они то сваки за своје службенике пропишу. Закон од 1929 о службеницима садржи одредбе о поступку, надлежности и друго y вези са службеничким споровима где долазе и спорови о дисциплинској одговорности. Посебни суд за службенике првог степена „административни суд“ je колегијално тело састављено од три лица, чији je претседник професионалан судија правник, поставл>ен од Круне, док остала два члана поставља на шест година министар правосуђа између лида која су стручна y службеничким питањима. Изречно су овде искључени руководиоци службеничких професионалних организација. Другостепена и последња инстанца по жалбама против одлука ових „административних судова“ (има их сада 7) јесте Централно апелационо веће y Утрехту, које одлучује y већу од тројице професионалних судија (правника) постављених од стране Круне. Поред тога, држава за извесне службе (пореску и ПТТ), као и друга јавноправна тела, могу установљавати арбритажне или консултативне савете са надлежношћу да дају мишљења о дисциплинским и другим мерама, које су надлежни органи јавне управе предузели или намеравају предузети према службенику. У овом случају службеник ce обраћа не „административном суду него овој арбритажи или консултативном савету, против чијих одлука има места жалби Врховном савету (Државном савету) који одлучује y последњем степену. Наведени службенички суд може по тужби односно жалби заинтересованог службеника или његових правних следбеника поништити нападнути управни акт, ако je њиме повређен закон, нетачно или недовољно утврђене чињенице или извршена злоупотреба (détournement) овлашћења. Управни орган чији je акт (например о отпуштању) био успешно нападнут није дужан да сходно правном схватању суда донесе други акт y извршењу пресуде (например, врати неправилно отпуштеног y службу), него овако добивени спор, a неизвршена пресуда, може бити основ захтева службеника за посебан поступак о накнади штете настале због неизвршења.