Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

390

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Случај какав ce испитује за холандске прописе je неуобичајен. Ипак, холандски референт даје одговоре на питање о умесности Диранових приговора по праву његове земље. Први приговор би био основан, јер дисципилнски савет није поднео уствари никакав предлог министру пошто ниједан предлог није имао већину, те je министар повредио пропис по коме не може изрећи казну строжију од предложене. Усто, ако ce овде већина није изјаснила ни против изрицања казне y питању, то показује несигурност, те има места примени принципа општег права in dubio pro reo. Друти Диранов приговор био би такође основан, јер ce no холандском праву (и онда кад не постоји никакав пропис. о томе) сматра недопуштеним оставити окривљеног y незнању онога што му ce ставља на терет. Трећи и четврти приговор Диранов били 6и основани само ако постоје изречни прописи о изузећу y оваквом случају. За одржање достојанства судије важи начело његовог „интегритета“, тј. његова непристрасност не долази начелно y сумњу, ако y одређеном случају закон изречно друкче не прописује. Ad 5: У Холандији ce сведоци не заклињу ни пред редовним судовима, a saxon о службеницима чак и забрањује полагање ове заклетве. Међутим, ако сведочење под заклетвом може да пружи било какву гарантију y погледу материјалне истине, пропуштање заклетве могло би довести до ништења одлуке y питању само под условом да постоје довољни разлози за претпоставку да je исказ сведока који није заклет утицао на одлуку. Сама заклетва y овом погледу не пружа сама по себи никакве гарантије. Присуство сведока већању дисциплинског савета противно je пропису који регулише састав дисциплинског савета зато његово присуство, чак и да није активно учествовао y већању, вређа природу дисциплинског савета и јесте разлог ништења одлуке донете на основу тог формираног предлога. ШВЕДСКА. Ни за шведско право расправљани случај није типичан, Нема дисциплинских савета, сем y служби државних железница где постоје регионални колегијуми (distrikte kollegier) који решавају о питањима дисциплинских казни и то y инквизиторском поступку, без контрадикторног поступка међу странкама (нема тужилаца). Иначе, дисциплинску власт над државним службеницима врше централни управни органи и префекти који примењују законе и друге прописе самостално и под сопственом одговорношћу. Треба додати да шефови централних самосталних органа управе, иначе монократски органи - y дисциплинским стварима одлучују са својим непосредно подређеним сарадницима y колегијуму. Карактеристично je за шведски систем да државни службеници подлежу врло широко (много шире него y другим земљама сем y Финској и y СССР-у) кривичној одговорности за noepede службе. Иако постоји, паралелно и независно, дисциплинска одговорност, наведена широка кривична одговорност за повреде службе чини да дисциплинска одговорност