Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

без препоруке (предлога) дисциплинског савета, он je својим решењем о казни деградацијом повредио прописе о поступку за изрицање казне. Други Диранов приговор био би такође основан, јер он указује на повреду прописа редовног судског поступка, наравно ако ce пође од гледишта да овде може бити спора, с обзиром на rope изнето. Исто важи и за остале приговоре Диранове, јер све наведене чињенице претстављају повреду „правила природне правде“. САД. Пре одговора на постављена питања y вези с конкретним случајем који je предмет спора, амерички реферат даје интересантан општи преглед на судске гаранције које имају управни службеници (савезни, федералних јединица држава, округа и градова). Својство службеника није основ искључења надлежности одговарајућег (државног, савезног, Врховног суда), ако je иначе стварно и територијално надлежан. Спор ce може покренути y случају повреде закона. Међутим, појам „закон“ (law) америчка судска пракса узима y најужем смислу, као акт законодавног тела донет y законодавном поступку, a не као правни пропис без обзира на његов ранг. С друге стране, статус јавних службеника y САД одређује ce оквирним законима (skeleton enactments) који даје само основне линије, остављајући подзаконским прописима (rules) које уз активно учешће персоналних комисија донесе Претседник САД, гувернери држава и градоначелници, и одређују ближе одредбе о примени закона тј. о статусу службеника. У погледу правног значаја ових допунских прописа пракса америчких судова није једнодушна. Велики број судова федералних јединица изјаснио ce y смислу да ови прописи имају обавезну снагу као и закон на основу кога су донети, док ce већина савезних судова изјашњава y супротном смислу. Међутим, сама администрација (савезна и локална) сматра те прописе обавезним као и формалне законе. Амерички (редовни) судови решавајући спорове поводом управних аката не упуштају ce y оцену чињенице (него само решавају питања повреде закона) сем случаја да су на то изречно овлашћени (например, као y питањима права бивших ратника war veterans). Они могу нападнути управни акт огласити незаконитим и поништити, те тиме само обавезати управни орган на нов поступак, не расправљајући само спорно питање y суштини. Судови могу (али то ређе раде, јер ce устручавају сем тежих случајева да ce мешају y рад управе) да y решењу спора издају конкретан, одређен налог (writ of mandamus) управном органу шта y спорном случају има да уради; не поступи ли управни орган по том налогу може одговарати кривично због „увреде суда“. Диранов случај би ce no америчком праву (према реферату) решио овако. Његов први приговор не би био прихваћен од суда. Наиме, тела као што je дисциплински савет сама решавају о својој процедури; зато савет y недостатку законског прописа може да призна претседнику од-