Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

предавања y Одеси сачувани су y његовој библиотеци y Цавтату и о њиховој садржини писао je y Архиву 1937 године А. Соловјев (1). Из програма и бележака његових предавања види ce да je Богишић y то време обрађивао и предавао студентима утлавном само тзв. „спољашњу историју права” (како су то називалн немачки правни историчари или В. Маћејовски) или „историски преглед правних оогшва, чињеница и извора” (како je утлавном то исто назвао câM Богишић). Он je предавао о писаним историским споменицима и другим историским изворима y најширем смислу речи, о својствима и особеностима словенских народа, о њиховом географском положају, о њиховим насеобинама, о њиховим занимањима и друштвеним односима, о њиховој религији, психологији и т. сл. До историје самог права (тзв. „унутрашње историје права”), тј. до излагања самих правних установа и односа y прошлости словенских народа, Ботаишћ y својим предавањима (која су, по наставном плану, трајала два семестра са по 3 часа недел>но) није био стигао. Соловјев тврди (2) да je Богишић из тог другог дела {из „унутрашње правне историје”) држао предавања, одн. семинарска вежбања само о јужнословенској задрузи, јер ce y његовом (Богишићевом) испитном програму налази, као последње, и питање о задрузи. Међутим, y Бовишићевом архиву y Цавтату нашли смо интереоантан рукопис (који ниже делимично објављујемо) из кота несумњиво произлази да je Богишић, упоредо са излатањем тзв. „спољашње историје права”, упознао своје студенте на семинарским часовима, доста детаљно, и са садржином односно правним установама Душановог законика. Од три предвиђена часа недел>но, Богишић je један час посвећивао семинарским практичним вежбањима, тј. тумачењу законских текстова. За прве вежбе y првој (1870/71) школској години он je изабрао Душанов законик. Он ce како сбм y свом уводном излагању каже најпре двоумио с којзим од три зиачајна словенска правна споменика из XIV века да отпочне семинарска вежбања, да ли са чешком Majestate Carolina Карла IV, са пољским Вислицким Статутима Казимира Великог или са српским Душановим закоlником. Одлучио ce за Душанов законик углавном из три разлога.. „Мада ja нисам вели Богишић одвећ строги пурист те сматрам и стране утицаје и институте, ако су они једном прихваћени y словенском праву, словенским, јер je та рецепција условљена потребама друштвеног живота, ипак je за научне сврхе и истраживања веома важно разликовати оно што je самородно домаће од онота што je пренето из туђине, и зато треба да нас интересују пре свега они споменици који су боље од других сачували

(1) A. Солов ј е в, Богишићева универзитетска предавања, Архив за правне и друштвене науке, од 25 новембра 1937, 385—396.

(2) Исто, 390, 393.