Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

ПРЕСУДА МЕЂУНАРОДНОГ СУДА У БРИТАНСКО-НОРВЕШКОЈ ПАРНИЦИ

с освртом на југославенски Закон о обалиом лору ина право риболова y југославенском вањском појасу

Пресуда, коју je Међународни суд y Хагу прогласио 18.12.1951(1), након довршене парнице вођене на тужбу Уједињеног краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске против Краљевине Норвешке, од великог je значаја, као уосталом и свака друга пресуда или савјетодавно мишљење тог Суда. Познати су разлози због којих су судске пресуде уопће од значења за правну теорију и праксу. Због посебног карактера хмеђународног права y што овдје није потребно улазити значај пресуда Међународног суда далеко je већи од значаја пресуда интерног права. Још релативно малобројне пресуде тог Суда јединог те врсте неопходне су при изналажењу позитивног међународног, нарочито обичајног (неписаног) права. Задатак сваког судовања примјена постојећег права y случају овог суда. као и његова предходника између два рата. често пута je шири од задатака интерног државног судовања. He ради ce ту само о примјени и тумачењу позитивног права, него Суд, утврђујући y писменом облику (кад ce ради о обичајном праву) дотада на обавезан начш још неформулирана и ненаписана правна правила, донекле прелази оквир уске, односно чисте примјене. У таквим случајевима пресуде тог суда ако баш и не стварају нека посве нова и дотада уопће непостојећа правила ипак, формулирајући постојеће обичајно право, тиме обликују односна правна правила, при чему утичу и на њихов садржај. У случају ове пресуде, такођер су нека правила међународног права, недовољно изграђена и одређена, добила свој одређенији садржај. Сумње и супротна стајалишта о њихову досегу па чак и о њихову постојању Суд je, да би донио пресуду, морао уклонити.

(1) Види Affaires des pêcheries, Arrêt du 18 décembre 1951: C.1.J., Recueil 1951, p, 116.