Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

411

Јер предмет спора je и био y томе, што ce парничне странке нису слагале y садржају, тумачењу, и досегу неких, иначе од обје стране признаваних, генералних правила међународног права о несумшиво постојећим институтима. Стајалиште Суда и његову пресуду морамо сматрати, посве разумљиво, примјеном постојећег права. Из пресуде, дакле, дознајемо то међународно право. Но важност ове пресуде није само y томе, што ће нам она послужити за изналажење и сазнавање постојећег међународиег прав-а, које многа питања оставља отворенима, све док један конкретан случај не испуни постојеће празнине, него поред тога и y томе, што je њоме примјењен један за нашу државу због сличности наше и норвешке обале —■ специјално важан низ правила међународног права. Ta ce правила односе на ширину територијалног мора, искључивоправо риболова обалне државе и њених држављана y том мору, и, што je било средишње питање те парнице, на темељне црте (lignes de base, base-lines) од којих ce може и смије рачунати територијално море. Све je то од знатног интереса за наша стајалишта y тим питањима, која су утврђена и изражена y нашем Закону о обалном могу (2). Поморске су земље уопће показале знатан интерес за ту парницу, али je сигурно, да je наша земља међу онима можда п прва међу њима код којих ce тај интерес заснива на нарочито важним и практичним разлозима. Прије него пређемо на разматрање материјално правне стране овог случаја и стајалишта, које je усвојила пресуда, напомињемо, да y овој парници питан>а формалног права нису била спорна. Компетенција Суда заснивала ce на изјавама, које су обје странке дале y смислу члана 36 став 2 Статута, тј. на везаности обију странака тзв. факултативном клаузулом. Неких других процесуалних питања од значаја такођер није било.

Својим тужбеним захтјевом Велика Британија je замолила Суд, да прогласи принципе међународног права, које треба примјенити при одређивању темељних црта, на основу којих je норвешка влада овлашћена да разграничи зону риболова, протежући je 4 миље према пучини и резервирајући je искључиво за своје држављане, и да одреди, колико би ce то показало потребним, споменуте темељне црте y свијетлости аргумената обију странака, све y циљу да ce избјегну даљи правни спорови међу њима. Осим тога Велика Британија je тужбом молила Суд, да јој досуди и накнаду за штете узроковане норвешким поступцима према британским рибарским бродовима. О том питању уопће нећемо говорити, јер je касније споразумом странака одгођено. a

(2) Види Службени лист, бр. 106 од 3. 12. 1948.