Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

постало je посве беспредметним, кад je Суд заузео стајалиште y првом питању. Смисао и садржај британске тужбе: y побијању методе кбјом ce Норвешка служи при повлачењу темељне црте за рачунање свог територијалног мора и y побијању исправности примјене те методе y појединим случајевима. По британском стајалишту je метода, којом ce служи Норвешка за повлачење темељне црте, противна правилима међународног права, а, поврх тога, није чак ни свуда доследно консеквентно проведена, него су кршењем чак и тих недопустивих метода протуправно захваћене даље површине отвореног мора. Будући да je повлачење тих темељних црта вршено y прошлости неколико пута, и то интерноправним одредбама Норвешке односно Данске, чији je дио Норвешка била до 1814, кад je ушла y унију са Шведском, која je трајала до 1905 a посљедњи пут краљевским декретом из 1935, то je сврха британске тужбе била, да ce тај декрет прогласи противним позитивном међународном праву. Норвешка je, напротив, тражила да Суд утврди, да она има право на све површине обухваћене споменутим декретом, тј. да je ок y складу с међународним правом, па да, према томе, тужбени захтјев треба одбити. Желећи да одвојимо из нашег разматрања све што нас y овом часу не занима, a увиђајући да je ипак потребно дати чињеничну подлогу овог спора, навест ћемо сада врло сажето само најважније утврђене и неспорне основне географске и хисторијске чињенице. Основне геоШаФске: чињепиие. Подручје, на које ce односи спор, лежи пред норвешким копном сјеверно од 66°28’48” сјеверне ширине и обухваћа укупност отока, оточића, стијена и гребена, који чине тзв. skjaergard (rempart de rochers бедем стијена), те дијелове мора унутар овога skjaergard-a. Карактеристична конфигурација очитује ce y дубоком продирању мора y коттно. Сви ти отоци разне величине наставак су норвешког копна, те ce ту ради више о продору мора y копно, a мање о отоцима y мору. Број тих разноврсних већих и мањих отока по норвешкој службеној процјени износи око 120.000. Канали, рукави, заљеви и тјеснаци служе за промет с дијеловима континенталног и оточног копна на сличан начин као канали унутар континенталног копна. Ако многобројни канали испресијецају једно подручје, онда ce комади земљишта, опкољеног каналима, неће сматрати отоцима. Континентална (у строгом смислу ријечи) обала Норвешке заправо не чини неку границу и свршетак норвешког копна. Тек вањска линија skjaergard-a чини праву обалу и праву границу норвешког копна према мору.