Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

419

МЕХУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

"тинента. Суд je установио да je то y овом случају заиста географска стварност. Овдје je свакако потребно упозорити на чињеницу да je Суд, тражећи правило међународног права, које овдје треба примјенити, заиста тражио то правило једино и искључиво с обзиром на случај који je морао ријешити. Према томе Суд нипошто није довео y питање прво и основно правило међународног права (стр. 418) за израчунавање појаса територијалног мора, наиме да ce темељне црте повлаче цртом најниже осеке сваке сухе површине посебно. Било би посве погрешно пресуду тумачити тако као да Суд сматра да позитивне одредбе међународног права уопће и увијек допуштају повлачење темељне црте вањским рубом отока и гребена, и то на начин да ce одређене точке спајају правцима, од којих би према обали све морске површине аутоматски спадале y унутрашње морске воде самим тим што леже унутар тих црта, a не би било потребно на сваком дијелу обале континента и отока посебно повлачити темељне црте. Напротив, Суд сматра да међународно право овакво повлачење темељне црте допушта само y изузетним случаlевима, a тахав je случај код Норвешке. Оточне формације морају, понављамо, чинити с копном једну географску цјелину, и обала y смислу који јој придаје Суд као црта која дијели копно од мора, заиста мора лежати на вањској, према пучини окренутој страни оточног низа. Ово стајалиште Суда које не дира y основно правило међуна-родног права о темељној црти, свакако нам указује на једно необично важно правило, по којему има могућности да ce основно правило не мора увијек слијепо примјенити, и да ce од њега може и одступити, ако то еклатантне географске чињенице неопходно захтијевају. Нема никакве сумње да y случајевима гдје не постоји никаква посебна конфигурација и посебни однос између континента и отока, има да ce примјени основно правило о повлачењу темељних црта. Пошто je Суд опћенито утврдио садржај правила међународног права о темел»ној црти констатујући да оно под одређеним увјетима позна и допушта отступања од основног правила, морао ce он упустити и y разматрање о методама практичног повлачеља тих црта. Из пресуде дознајемо да долазе y обзир три методе. Прва метода. Примјена основног правила за повлачење темељне црте практично ce врши методом тзв. паралелних црта (tracé parallèlle). Она je најједноставнија и примјењује ce редовно y најнекомплициранијим случајевима релативно врло равног и континуираног смјера обале. Састоји ce y повлачењу црте вањске границе појаса територијалног мора, која y одређеној даљини слиједи црту континента или отока при најнижој осеци, и то y свим њеним кривинама.