Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

420

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Д руга метода. y случајевима, гдје постоје многи заљеви. отоци и оточне скупине y близини континенталне обале, прва je метода непроменлаива, и то посве, јер би чести изузеци, који би ce морали чинити, били неспојиви с правилом. Оно би било затрпано изузецима. У таквом случају међународно право мора допустити употребу неке геометријске конструкције за повлачење темељне црте, која нужно мора напустити црту најниже осеке y свим њешш кривинама. Познате су двије методе повлачења y таквим случајевимз, од којих најприје спомињемо методу тзв. тангентне кривуље по кружним луковима (méthode de la courbe tangente —■ envelopes of arcs of circles method). Она ce састоји y повлачењу дијелова кружнице шестаром на тај начин да ce шестар, размакнут на одређени радиус, забада редом y што већи број точака, a свакако y најмаркантније точке на црти најниже осеке, и описују дијелове кружнице. Затим ce тангентама спајају све најистакнутије точке на кружницама. У случају равне темељне црте, прва и друга метода довеле би до истог резултата. Hd код врло изломљене, неправилне и растргане црте најниже осеке, прва ce метода уопће не може практично употребити, односно ако ce заиста на мору замисли црта, која точно и до најситнијих детаља слиједи црту најниже осеке, тада je на мору практички готово посве немогуће израчунати да ли ce брод налази изван или y територијалном мору. Осим тога 6и брод који плови равно на један циљ, могао измјенично бити сваки час изван и унутар такве врло изломљене, и назупчане црте вањске границе територијалног мора, која ce може замислити али коју би y пракси било немогуће одређивати и примјењивати. Напротив, методом тангентне кривуље по кружним луковима добивамо црту која слиједи само најзнатније промјене правца темељне црте, и то не y оштрим. испрекиданим цртама, него y изједначенијој кривуљи која може често и мењати смјер, ако ce нигдје оштро не ломи. Трећа метода. У крајњем случају када ce отступа од основног правила за изналажење темељне црте, примењује ce за њено повлачење (па, према томе, и за повлачење вањске црте територијалног мора) метода праваца (méthode des lignes droites straight base-lines method). Она ce састоји y повлачењу праваца, који спајају по двије и двије искануте точке одабране на континенту односно на отоцима, и то на истуреним точкама односних обала (tracé de cap en cap). Ти правци, дакле, затварају заљеве или велика повлачења копна, или размаке међу отоцима, односно копном и отоцима. Норвешка je, служећи ce том методом, све точке које декрет пз 1935 спаја правцима означила бројевима. Врло бројне географ-