Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

421

ске карте с урисаним темељним цртама и с цртама које означују вањску границу територијалног мора, странке су предочиле Суду y циљу да би ce супротна стајалишта странака могла што боље разумјети. Прва метода тзв. паралелних црта не може ce y овом случају примјенити, a Велика Британија je сама одустала од тога, да захтијева употребу те методе за изналажење темељне црте, него je тражила да ce примјени метода тангентне кривуље по кружним луковима. Ову методу Велика Британија сматра исгшавном. но Суд држи да она међународноправно није обвезна, те да није потребно оправданост норвешке темељне црте просуђивати баш на основу те методе. Правило je међународног права да појас територијалног мора треба да слиједи опћи смјер обале, али оно не налаже баш једну одређену методу за повлачење темелзне црте. Суд констатује да ce захтјеву да појас територијалног мора, односно темељна црта, слиједе углавноме смјер обале, може задовољити, како су то неке државе и учиниле, и повлачењем праваца, a да то повлачење, уосталом, и није било изазвало начелна противљења других држава. Тврдња Велике Британије да ce правци смију повлачити само кроз заљеве не оснива ce на међународном праву (13). Како je допустиво да y овом случају вањска црта skjaergard-a буде мјеродавна за одређивање појаса територијалног мора и како je y неким случајевима међународноправно допустиво повлачити правце, не би имало никаквог смисла да ce ти правци смију повлачити једино ради затварања заљева. Допустиво je, каже Суд, правцима спајати и такве точке на отоцима, хридима и гребенима и онда, ако ce тиме не затварају морски простори који би имали карактер заљева. Довољно je и то je опет основно и y овом случају пресудно стајалиште Суда да ти морски простори, на тај начин затворени правцима и укључени y унутрашње морске воде Норвешке, буду заиста обухваћени (опкољени) оточном формацијом skjaergard-a. Овдје je опет дошло до изражаја стајалиште Суда, по којему je skjaergard несумњиви наставак или, још точније и боље заправо дио норвешког копна, па ce норвешка обала y правом смислу ријечи поклапа с вашском обалом skjaergard-a. 4) Што ce тиче једног, y овом случају особито важног питања како дуг смије бити правац који спаја двије точке, било да тај правац затвара заљев, било да иначе спаја двије точке на копну континента или отока, Суд ie дошао до закључка да међународно гграво нема о томе једнрг опћег правила a нарочито да не постоји правило које забрањује дужину правца већу од 10 миља (14) (15),

(14) „Према томе, правило о десет миља није стекло ауторитет опћег правила међународног права" (Пресуда, стр. 131). (15) Но без обзира на правило о дужиии равие црте до десст миља, којом ce затварају заљеви, Велика Британија признаје Норвешкој хисто-