Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

To значи да правци, како су они повучени декретом из 1935, нису у" супротности с било којим правилом позитивног међународног права, тј. да су они допустиви. Ни британско стајалиште, по којему ce унутар темељних црта, како су оне повучене декретом, морају разликовати унутрашње морске воде, тј. оне, којима ce може придати карактер заљева и територијално море простори који имају карактер тјеснаца, такођер није прихваћено, јер ce не оснива на постојећем праву. Исто тако je одбачен британски захтјев да ce пловни пут познат под именом Indreleia, a који лежи унутар темељне црте, има сматрати тјеснацем, и територијалним a не унутрашњим морем Норвешке. Суд je утврдио да Indreleia нипошто није тјеснац, него пловидбени пут оспособљен захваљујући техничким радовима које je извршила Норвешка. Тиме што Норвешка Indreleiu сматра својим унутрашњим морским водама такођер није повређено међународно право. 5) Иако међународно право не садржава ових одредаба које Велика Британија сматра да оно садржи, шак повлачење темељних црта, и с тим y вези и повлачење црта које су зависне о темељним цртама, није остављено посве на вољу обалним државама. Ову важну и основну констатацију Суд je формулирао овако: ..Разграничење морских простора има увијек међународни аспект; оно не би могло зависити једино од воље обалне државе, која ce изражава y њену унутрашњем праву. Ако je истина да je акт разграничења нужно једностран акт, јер je једино обална држава позвана да га подузме, за узврат ваљаност тог разграничења према трећим државама зависи од међународног права.“ (Пресуда, стр. 132). Што, дакле, међународно право ипак налаже, односно какво повлачење темељних црта оно не би допустило? У првом реду темел>на ирта не може знатно (appréciable) да одступи од опћег смјера обале. Ово стога што постоји најужа веза између територијалног мора и посједовања копна. Копнени териториј je онај, због којег и постоје права на морским подручјима уз односну обалу. He би, дакле, било оправдано да појас територијалног мора знатно одступа од опћег и главног смјера обале, с којом je тако нераздвојно повезан. Такво би одступање било y супротности с међународним правом, па, према томе, недопуштено. Уз овај основни захтјев међународно право тражи само још један неопходан увјет за допустивост повлачења праваца, наиме

ријско право, да унутаршим водама сматра и фјордове и сунде с отвором ширим од 10 мнља, ако улазе y појам заљева. Изричито то Велика Британија допушта за Varangerfjord и Vestfjord. Појам пак заљева Велика Британија дефинира овако: „По међународном праву дефиниција заљева je веома изражена удубина, која продире y унутрашњост y довољној дужини y односу на ширину свог ушћа, тако да би удубина чинила више него обпчну кривину обале“ (Пресуда, стр. 122).

422

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА