Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

постојање скупа посебних географских чињеница које такво повлачење оправдавају. Beh je споменуто да je Суд утврдио да y овом случају такве чињенице заиста постоје. Из пресуде, чини ce, изилази да je y овом случају било потребно осврнути ce још и на трећу групу чињеница. Обална држава, наиме, повлачећи сама правце као темељне црте које међународно право под rope споменутим увјетима не забрањује утврђује да ли ти увјети постоје, тј. да ли постоји тражена географска конфигурапија и да јги су гфавци повучени без знатног одступања од оџћег смјера обале копна. У случају непостојања тих увјета, дакле кад би обална држава самовољно и противно међународном праву повлачила правце, протести осталих држава били би умјесни, и међународноправни ефекат таквих протеста не би могао изостати. С тим y вези Суд ce упустио y разматрање британских тврдња да je било протестирања од стране других држава, па чак да ce и сама Норвешка колебала y примјени методе праваца. Међутим je утврђено управо обратно, тј. да Норвешка консеквентно проводи садањи систем повлачења темељне црте од године 1869 да су владе поморских држава очито то повлачење сматрале y складу с међународним правом, јер нису на противном инсистирале, нарочито не сама Велика Британија, која je тек 1933 уложила формалан и одређек протест. Према томе ce метода повлачења праваца, која je y овом случају справдана, још и учврстила и консолвдирала довољно дугом и неоспораваном примјеном. Што ce тиче питања да ли точке спајане правцима морају бити | трајно изнад морске површине или не, пресуда сматра да су и ј оии правци који спајају такве точке, које су само за вријеме осеко. Ј сухе, такође y складу с међународним правом. Точке бр. 21, 27 и 39 норвешке темељне црте су стијене које нису трајно над морском површином, што значи да ce увијек не могу ни видјети, na je Суд ипак и употребу тих точака за повлачење праваца усвојио као допустиву. ObO'M приликом спомињемо да ce југославенски Закон о обалном мору нигдје не.служи точкама које не би трајно биле над морском површином. У вези ce правцем између точака 11 и 12 Суд je, супротно британским тврдшама, установио да Svaerholthavet (16) има карактер заљева и да темељна црта ни y том одсјеку не одступа од опћег смјера обале. ЈБританску критику правца који затвара басен Lopphavet (точ. 20 — 2Î)~ Суд je одбацио. Критика ce оснивала на тврдњи да je правац напустио опћи смјер обале. Потврђујући да постоји правило међународног права које тражи да ce опћи смјер обале копна не на-

(16) To je име заљева, који лежи између ртова Nordkyn и Nordkap на крајњем сјеверу Норвешке.

423

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД