Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

против сматрајући да je Норвешка повриједила правила метода праваца и протуправно захватила дио отвореног мора. Само су два суца (McNair и Read) пресуди додали своја супротна мишљења y за нас основном питању да ли je метода правада допустива или не, Иако су разлози тих двају судаца врло занимљиви и поткрепљени аргументима који свједоче о изврсном познавању међународноправне праксе и теорије, већина y Суду није их могла усвојити, a таква ce стајалшпта данас и y Комисији за међународно право ~У једињених народа, y стручној литератури, a и y дневној пракси морају сматрати мишљењем незнатне мањине, мишљењем које брани необрањиве позиције и које, што je најважније. не изражава постојеће међународно право. Једино пресуду можемо и морамо сматрати формрулацијом живог међународног права. Нема сумње да с нашег стајалишта, које je карактеризирано првенственим интересом за сам садржај међународних правила (а мање интересом за примјену тих правила баш y норвешким водама), a затим за њихову примјену y Јадрану, пресуда није y свим дијеловима једнако занимљива, Много je за нас важније, да je пресуда утврдила, да за повлачење темељне црте међународно право допушта ако постоје одређени географски увјети и примјену методе праваца, a мање je занимљиво, да ли je норвешки декрет из 1935 ту методу увијек исправно примјенио, нарочито да ли ce држао правила о поштивању опћег смјера обале копна. Што ce овог посљедњег тиче, држимо да су разлози суца Hsu-Moa врло добри и да je норвешки декрет, чини ce заиста нешто преслободно примјенио методу праваца.

Међутим, обратимо нашу пажњу Јадрану и његовој источиој обали. Слично као норвешки декрет из 1935 повукао je наш Закон о - обалном. М ТОУ (2) такођер темељну од које ce има рачунати појас територијалног мора, a која y исто вријеме затвара подручја унутарњих морских вода. Занима нас да ли je то повлачење темељне црте, извршено споменутим Законом, y складу с међународним правом. Ma да ce je о том могло расправљати и прије пресуде коју смо изложили, разумљиво je да након те пресуде то разматрање може и нужно мора почивати на неуспоредиво одређенијој и прецизнијој подлози. Послз-едица je да je и расправљање тог гтитања куд и камо лакше него прије a исггравност резултата, до кога ce сада нужио мора доћи, иије више могуће ставити y сумњу.

Пресуда y британско-норвешкој парници утврдила je да међународно право допушта за повлачење темељних црта методу праваца. Према томе иаш Закоп о обалном мору, који такођер по

425

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД