Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

430

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

jep ce вредност спорних некретнина y међувремену повећала за тојшко. На основу тога Срески суд ce огласио стварно ненадлежним, a Окружни суд y Новом Саду такође. Врховни суд АПВ изрекао je стварну надлежност Среског суда, jep je y доба покретања парнице Срески суд био стварно надлежан (Решење Гж 114/53 од 20 априла 1953. Слично: Решење Гж 265/53 од 9 јуна 1953). Околност што je након две и по године дошло до повећања вредности спорних некретннна не може имати утицаја на засновану стварну надлежност Среског суда, јер предмет спора остаје и даље исти. За разлику од наведеног случаја, повишење самог тужбеног захтева има утицаја на стварну надлежност суда y сваком стадијуму поступка. Тужилац je код среског суда поднео тужбу против народног одбора среза ради накнаде штете од 50.000 дин, Пошто ce туженик упустио y мериторно расправљање тужилац je повисио свој тужбени захтев на 105.000 дин. Поводом тога срески и окружни суд изазвали су негативан сукоб надлежностп. Врховни суд АПВ изрекао je стварну надлежност окружног суда (Решење Гж 135/53 од 20 априла 1953). Тужилац je овлашћен да повиси тужбени захтев, не мешајући правни основ и чињеничне наводе тужбе. Али суд по службеној дужносги води рачуна о својој стварној надлежности. Стварна надлежност je непророгабилна, тј. ако суд није надлежан, то не може постати ни споразумом странака. Услед повишења тужбеног захтева на 105.000 дин., срески суд je постао стварно ненадлежан, те не може даље расправљатн о спору ни на основу споразума странака. Међутим, y дискусији je истакнуто и супротно гледиште. Питање пророгабилности je свакако од значаја и за будући закон о судском поступку. 2) Сукоб y погледу правног основа разних тужбених захтева. У знатном броју случајева тужилац y једној истој тужби поставља више тужбених захтева. Судови понекад сабирају вредност ових постављених тужбених захтева a да при томе не воде рачуна дали ти захтеви извиру из истог правног и чињеничног основа или не. Сабирање вредности појединих захтева често ствара негативан сукоб надлежности. Тужиља je тражила да јој туженик призна право власништва и преда y посед 2 кј. земље, чија je вреднсст означена y износу од 65.000 дин. Она je y истој тужби поставила и други захтев да јој туженик плати 85.000 дин, на име измакле добити. Срески суд y Панчеву сабрао je ове две вредности, које укупно износе 150.000 дин. и ггредмет доставио Окружном суду y Панчеву на надлежан поступак. Окружни суд ce такође огласио стварно ненадлежним, јер вредност главног потраживања власништва и поседа некретнине износи 65.000 дин., те ce за утврђивање стварне надлежности има узети y обзир само ова вредност a не и вредност споредног потраживања. Врховни суд АПВ изрекао je стварну надлежност Среског