Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ност. Треба напоменути да су и ови ставови од интереса за будући закон о судском коступку, укључујући и питање пророгабилности. 7) Сукоб 7 говодом остваривања права службеника привредних предузећа. После увођења нпвог привредног система настао je сукоб надлежности поводом питања: да ли су y односу на службенике привредних предузећа надлежни окружни судови y смислу чл. 18 Закона о државним службеницима (Службени лист ФНРЈ бр. 44/48) или срески као радни судови y смислу Закона о решавању радних спорова? (Службени лист ФНРЈ бр. 56/46). Да ли ce службеници привредних предузећа сматрају данас државним службеницима? Одговор ћемо дати кроз следећи пример:

Тужилац je код Среског суда y Сремској Митровици поднео тужбу против трговачког предузећа ради отпремнине. Предузеће ce бранило да тужитељ није службеник већ радник. Пошто je Срески суд сматрао тужиоца за службеника, доставио je предмет Окружном суду y Сремској Митровици, који ce такође огласио стварно ненадлежним jep ce тужилац није налазио на руководећем положају нити y административно-стручном апарату предузећа, те ce као такав не може користити чланом 18 Закона о државним службеницима. Поводом обог сукоба надлежности Брховни суд АПВ заузео je становиште да ce на тужиоца има применити чл. 2 Закона о решавању радних спорова без обзира да ли je тужилад радник или службеник. Преласком на нови привредни систем извесне одредбе Закона о државним службеницима не могу ce примењивати на службенике привредних предузећа, према томе ни чл. 18 истог закона. Ово становиште потврђује и Обавезно тумачење чл. 44 Закона о државним ■службеницима, y коме, поред осталог, стоји:

„Закон о државним службеницима важио je и за службенике привредних предузећа све до ступања на снагу новог привредног система. Преласком на нови привредни систем извесне одредбе Закона о државним службеницима, a међу њима и одредба о признавању права на отпремнину, дошле су y супротности са новонасталим стањем. јер би њихова примена на службенике привредних предузећа значила нарушавање основних принципа на којима ce заснивају нови односи y привреди” Службени лист ФНРЈ бр. 63/52).

Врховни суд АПВ je изрекао, да ce чл. 18 Закона о државним службеницима не може примењивати на службенике привредних предузећа, чије спорове треба да решавају срески као радни судови без обзира на вредност спора (Решење Гж 339/53 од 16 јуна 1953). 8) Сукоб око остваривања права задружних службеника. У погледу остваривања права задружних службеника сукоб надлежности je настао услед погрешног тумачеља Уредбе о задружним