Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

443

2. Ова правила су довољна кад моторним возилом управља сам сопственик, кад je он истовремено и возач. Међутим, кад возилом y тренутку настајања штете не управља сопственик већ возач y његовој службл, што je најчешћи случај, поставља ce више питад>а y вези са разграничењем одговорности сопственика и возача, и на та питања судови дају различита решења. 3. По једном решењу Врховног суда HP Србије (Гзз-449/49 од 24.Х.1949-Збмрка одлуко, врховиих судова Ï. Београд 1952, одлука бр, 129) за штету проузроковану моторним возилом по правилу одговара увек власник возила, и то без обзира на то да ли би истворемено требало да одговара и возач. Изузетно, власник ce ове одговорности може ослободити само y случајевима кад je његова одговорност искључена (виша сила, искључива кривица оштећеника или трећег лица). У погледу одговорности возача, суд je стао на становиште да и он може упоредо са власником да одговара за штету коју je изазвао за време док су кола била y његовим рукама, и то: „...само онда ако ce пресудом кривичног суда утврди да je штета причињена кривичнем делом управљача”. Становиште суда y погледу возача не може ce прихватити. Објективна одговорност власника возила не сме да доведе до сужавања субјективне одговорности возача. Једно од основних правила Hamer права je одговорност за кривицу. Возач одговара не само кад учини кривично дело, већ и кад не поступа са пажњом која ce од њега основано захтева, макар да та радња не претставља кривично дело. У свом другом случају он одговара по другом основу, по основу грађанске сдговорности. Грађанска одговорност за накнаду штете независна je од кривичне одговорности. Грађанска и кривична одговорност могу настати и једним актом, но могу постојати једна без друге. To су две одговорности које ce међусобно не условљавају. Возач je, на пример, грађански одговоран ако je возећи непрописном брзином направио штету (полупао излог). Друга je ствар да ли je он при том учинио и кривично дело (прегазио некога). To ce питање поставља на сасвим другом плану. Стога возач који својом кривицом изазове штету треба и да одговара за ту штету, без обзира на то да ли постоји и његова кривична одговорност. 4. По једном супротиом становишту, за штету проузроковну моторним возилом по правилу одговара шофер чијом je кривицом дошло до штете. Власник, односно предузеће коме возило припада одговара:

.. само y случају ако би знајући примило y службу шофера ссобу неспоссбну, односно без шоферског испита. Како je утврђено да je шофер на основу исгшта оспособљен за управљање особгшм и тереттшм аутомсбилом, суд je нашао да