Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

444

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не постоји правни основ за материјалну одговсрност пргдузећа y овом случају.”. (Пресуда првостепеног суда y одлуци бр. 133 Збирка одлука врховних судова, I, Београд, 1952.) Према овом становишту власник одговара само ако до њега има кривице, и то кривице за рђав избор возача (culpa in eligendo). He постоји објективна одговорност власника. Врховни суд HP Босне и Херцеговине оправдано указује да ce ово становиште не може прихватити и примеђује: „Не може ce примити становиште првостепеног суда да би тужено предузеће могло одговарати за штету само y случају да je y предузећу намјестило за шофера неспособну особу или без потребне квалификације (culpa in eligendo). Ово правно правило старог општег грађанског закона било je одавно преуско за случајеве штете настале из модерног промета моторним возилима, која ради своје брзине и своје конструкције претстављају сама по себи повећану опасност за особе које ce тим возилима служе или са њима долазе y дотицај. Немогуће je предвидети и избјећи све опасности y које долазе разне особе када су y промету опасна возила, јер те опасности настају често из сасвим механичких разлога који су унапријед непознати. За овакве случајеве није доволзна одговорност по личној кривњи возача, јер ce она често не може утврдити. Ту je због повећане опасности употребом самог моторног возила потребно билоутврдити одговорност и оне установе предузећа или лица, којима моторно возило служи и чијом дјелатношћу настаје опасност по околину. Одговорност таквих особа за насталу штету принципијелна je и она je предвиђена y законодавству модерних држава те као опште правно правило ушла и y праксу наших судова. Ta одговорност мора ce дакле признати y сваком случају оспм где ce ради о вишој сили, или о утврђеној кривици самог оштећеног, a терет доказа пада y тим случајевпма на туженог, тј. на онога коме служи моторно возило и које треба ла одговара за штету. У спорном случају суд je требао признати одговорност и првотуженог Даспа за насталу штету поред туженог шофера, јер ce no резултату доказа види да не може бити ни говора о вишој сили, a није ce могла утврдити ни кривња оштећеног за насталу штету)”. (Пресуда Врховног суда HP Босне и Херцеговине Гж 10 49 —• Збирка одлука врховних судова. I. Београд 1952, одлука под бр, 133). 5. Ова добро мотивнсана пресуда Врховног суда HP Бссне и Херцеговине утврђује да y случају који нас занима постоји паралелна одговорност власника и возача. Они одговарају in solidum. To значи да оштећено лице може од сваког од њих или од обојице истовремено захтевати накнаду целокупне штете. Наплати ли ce од једног од њих, његова тражбина према другом гаси ce. To што власш-гк и возач одговарају in solidum не значи да они за исту штету одговарају по истом основу_ Власник одговара за повећану опасност од моторног возила, без обзира да ли до њега има или нема кривице што je до штете дошло. Његова je одговорност об-