Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

450

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

које je превозио бесплатно. Само би требало да то лице докаже да je возач крив, бар y случају ако ни возач ни сопственик нису заинтересовани да ce превоз изврпш. И само утолико би бесплатан превоз повлачио за собом одступање од правила о одговорности за штету ггроузроковану од аутомобила, и уопште од опасних ствари.

Марија Тороман

ПОВЕЋАЊЕ PEHTE ЗБОГ ПОВЕЋАЊА НЕСПОСОБНОСТИ. КЛАУЗУЛА REBUS SIC STANTIBUS И РЕНТА ДОСУЂЕНА ЗБОГ ТЕЛЕСНЕ ПОВРЕДЕ

„Пресудом Пл. 1498/35 обвезане су тужене Државне жељезнице да плаћају тужиљи 300, дин. месечно на име накнаде штете услед умањења радне способности тужиље кривицом туженика. Тужиља je тражила повишење месечне накнаде по том основу што je y међувремену повећан степен умањења радне способности и што je живот постао скупљи. Суд првог степена je уважио тужбени захтев и обвезао туженика да плаћа месечно 1.200 динара. „По жалби туженика Врховни je суд потврдио првостепену пресуду из ових разлога: „Првостепеном пресудом досуђена односно повишена рента претставља накнаду за изгубљегну привредну радну способност тужиље, коју je скривила жељезница. Зато што je, уопште узев, радна способност подложна променама, накнада штете ce даје y виду ренте, по правилу, a изузетно y једном износу за свагда. С друте стране, пошто репарација штете има своју садржину y враћању ствари y првобитно стање, y случају немогућности таквог враћања y првобитно стање, накнада y новцу претставља само еквивалент накнаде такве штете. ~У конкретном случају настале су извесне промене и y привредно-радној способности тужиље и y економским приликама (однос вредности новца и робе) тако да je раније досуђена висина ренте престала да буде еквивалент учињене штете и то на штету тужиље, те je суд првог степена правччном ттрименом закона нашао да има основа да ce раније досуђена рента повиси. „Жалбе су неосноване и y погледу износа повишења јер je суд првог степена, с обзиром на степен умањења радне r особности и измењени однос вредности привређивања и вредности животних потреба, слободном оценом правилно нашао да je садашњи еквивалент оштећења једнак износу месечне минималне ренте од 1.200 динара. „Врховни суд je, no жалбама, преиначио првостепену пресуду само y погледу рока плаћа»ча y f-цг ” ™ управо зато што су околности које служе за осноз плаћању месечних рата променљиве, тако да и сада досуђени износ има да ce плаћа не до смрти тужиље. него лок ne буду околности услед којих ce право на ренту губи ичи *чен чзнос мења.”