Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

451

(Пресуда Врх. суда НРС Гж. љена y Збирци пресуда врховних судова, I, Београд 1952, бр. 138, стр. 154). Ова пресуда има двоструки начелни значај: Она утврђује правило да ce износ досуђене ренте због телесне тшвреде може накнадно повисити, ако ce стање оштећеног доцније -погорша услед те повреде. Она, затим, утврђује правило да ce може тражити ревизија утврђене ренте, ако су ce привредне околности на основу којих je одређен њен износ y међувремену битно измениле. 1. Новчана накнада за смањену радну способност до које je дошло због претрпљене телесне повреде одређује ce no правилу према степену неспособности y моменту доношења судске одлуке. Једино на основу последица повреда које су ce тада већ манифестовале, суд може утврдити степен неспособности оштећенога, на основу кога дал>е утврђује износ новчане накнаде. Међутим, баш y томе погледу, штете нанете телесним повредама имају извесне своје особине које их одвајају од других начина на које ce штета може нанети. У највећем броју случајева дешава ce да ce све порадњи којима je проузрокована штета манифеетују одмах по њиховоме извршењу, тако да ce при одлучивању о накнади има приближно јасна претстава о штети. Код штета насталих због телесних повреда то врло често није случај. Све последице телесних повреда не показују ce одмах. Извесне ce испољавају тек после дужег времена, јер ce често због озледа y организму развијају иззесни процеси и за стручњаке неприметни, али који могу да доведу до знатног погоршања здравља a са тиме и до промене y степену неспособности. Навешћемо један пример из праксе: Једно лице je повредило друго ударцем преко ока. Повреда je била таква да лекарска интервенција није помогла и повређени je потпуно изгубио око. Стручно посматрање није показивало постојање никаквог даљег процеса. Друто око je било неповређено и здраво. Међутим, после извесног дужег врбмена појавило ce оболвење и другог ока. Резултат je био потпуно слепипо. Накнадно je било утврђено да губитак другог ока има за порекло повреду првог ока. Исто тако може ce десити да извесне последице буду само привремене. Степен неспособности ce може смањити или ce чак и неспособност може потџуно изгубити. Све ово захтева, да ce y овим случајевима постави питање повећања или смањења износа новчане накнаде. Када би остали на становишту да ce износ новчане накнаде утврђен y облику ренте не може мењати, врло често би кршили једно од основних правила о одговорности за накнаду штете, наиме, да оштећеном лицу мора бити потпуно накнађена штета коју трпи због озледе. Исто тако, могло би ce десити да неко лице и даље исплаћује новчану накнаду неком