Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

452

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

другом лицу иако ово више не трпи уопште или трпи много мању штету него што je првобитно било утврђено. Због тога ce мора узети као правило, што je учинио и Врховнк суд У својој. одлуци, да ce мора дати могућност и једној и другој страни, и оштећеном и штетнику, да тражи од суда да ревидира једанпут утврђени износ ренте. Тиме ће ce, према стварном степену неспособности, омогућити стално довођење y склад износа ренте. Из тих разлога идеја о могућности промена износа новчане накнаде због умањене радне способности продрла je y нека законодавства. Тако Швајцарски законик о облигадијама y чл. 46, ст. 2, садржи следећу одредбу: „Ако ce y време доношења пресуде не могу са довољно сигурности одредити последице телесних повреда, судија може пресудити да ce пресуда може изменити y року од две године најдаље, рачунајући од дана пресуде.” Наш Нацрт закона о накнади штете отишао je још даље и није поставио никакав рок y коме ce може вршити промена. Његов чл. 25 гласи; „Суд може на захтев оштећеника повисити или на захтев штетника смањити досуђену накнаду штете због телесних повреда ако ce no правоснажности пресуде покаже да последице повреда нису биле пресудом тачно оцењене.” Овде треба указати на једну нетачну изражену мисао y образложењу Врховног суда НРС. Наиме, y разлозима ce каже: „Зато пгго je, уопште узев, радна способност подложна променама, накнада штете ce даје y виду ренте, по правилу, a изузетно y једном износу за свагда.” To није тачно. Пре свега, y овој материји није од значаја свака промена радне способности, него само она која je последица претрпљених телесних повреда. Промене y радној способности које ce нормално јављају због старости, болести и других сличнихузрока, без икаквог су утицаја на промену висине ренте, ако су независне од озледа. Друти, дубљи разлог што ce накнада даје y облику ренте треба, између осталог, тражити и y циљу коме она служи. Рента je y првом реду накнада штете. Али она накнађује ону штету коју оштећеник трпи због смањене радне способности, због чега je y немогућности да ce сам својим радом издржава. У крајњој линији и рента служи издржавању, обезбеђењу егзистенције оштећенога. Због тога ce она даје y сталним месечним износима, као облику који je за ту сврху најпогоднији, a не зато што je „уопште узев радна способност подложна променама.” 2. Рента долази y она периодична примања која по самој својој природи треба да трају извесно дуже време. To je накнада која ceне исцрпљује једним давањем штетниковим, већ која ce састоји из низа сукцесивних давања која често трају до краја живота повређеиог лица. У току времена могу ce променити привредне околности Koje су биле одлучне при одређивању висине ренте. Може доћи до про-