Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

453

злене вредности новца и до већих промена цена робе и услуга. Важно je питање да ли y оваквим случајевима треба дозволити странкама да захтевају од суда да ce изврши промена износа ренте односно да ли y овим случајевима има места примени клаузуле Rebus sic stantibus. Обично после великих промена y економским односима законодавац доноси прописе којима ову материју регулише. Тако je поступљено приликом замене окупацискот новца Законом о регулисад.у предратних обавеза од 14 августа 1946 године. Али и кад нема закона, нема изгледа да на ово питање треба дати позитиван одговор, као што je то учинио Врховни суд. Основ-но начело y материји грађанске одговорности од кога морамо- поћи y овом случају je да накнада мора увек одговарати штети. Само када ce накнада даје y једном износу, та адекватност ce утврђује y тренутку доношења одлуке и тада je ствар окончана. У случају када ce накнада даје y облику ренте, однос између оштећеника и штетника остаје и траје и после доношења одлуке, a за то време околности ce могу битно променити, тако да ce равнотежа која je постојала y тренутку доношења одлуке може јако пореметити. Нак.нада тада више не би одговарала штети која ce трпи. Због тога je оправдано дозволити примену клаузуле Rebus sic stantibus. Она би y овоме случају вршила важну социјалну улогу, јер би била средство које би омогућавало поновно усклађивање тежине штете и износа ренте, као облика накнаде кроз који ce обезбеђује и егзистенција оштећеног. За овакво становиште можемо наћи ослонца и y нашем позитивном праву. Целокупан наш правни систем има изражену ту тенденцију. Ми потпуно напуштамо систем статичког посматрања ■појединих случајева и прилазимо адаптирању односа ситуацијама. To видимо y извесним прописима који регулишу сличну материју. Тако напр. чл. 69 Закона о браку и чл. 39 Закона о односима родитеља и деце предвиђају могућност да ce мења утврђена висина доприноса који дају родитељи за издржавање деце према промењеним имовинским приликама родитеља. Тачно je да ce y овом случају ради о издржавању a y нашем о накнади штете. Али као што смо већ напред рекли, и ова накнада y првом реду служи издржавању оштећеног, тако да ce ради о стварима идентичним, те y овим прописима можемо имати ослонца за аналогију. Према томе и закључак Врховног суда НРС je правно потпуно основан. Али треба одмах приметити да ce из ове пресуде не може извести да Врховни суд сматра да има места примени правила Rebus sic stantibus и y другим случајевима. У овој пресуди суд ce ограничио на оно што je било пред њим, a то je питање примене тога правила на ренту досуђену због телесних повреда.

Светислав Аранђелооић