Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ОДГОВОРНОСТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ ЗА КРАЂУ РОБЕ ПРИМЉЕНЕ НА ПРЕВОЗ

1. Једним закључком Главне државне арбитраже укинута je одлука којом je републичка арбитража одбила регресни захтев Државног осигуравајућег завода према железници за суму исплаћену оштећенику на име накнаде штете за робу која je покрадена y току превоза. Своју одлуку републичка арбитража била je мотивисала тиме да врађа коју трећа лица почине за време превоза над превоженом робом, претставл>а вишу силу, тј. случај који ослобађа железниду од одговорности за накнаду штете. Главна државна арбитража je укинула одлуку републичке арбитраже пошто je ова неправилно оквалификовала крађу као један од случајева више силе. У образложењу ce каже:

„Према општим начелима транспортног права железница одговара за насталу штету због потпуног или делимичног губитка или оштећења робе све до њезиног издавања. Од ове одговорности железница ce ослобађа међу осталим и због случаја више силе, тј. због околности које железнида није могла да предвиди или избегне, односно чије последице није била y стању да отклони. Да би ce железница могла ослободити одговорности потребно je да докаже: а) да узрок догађаја лежи ван погона транспорта; б) да je догађај непредвидив и изванредан; ив) да ce догађај и његове штетне последице не могу отклонити. „У поступку железница je правоснажном одлуком Окружног суда доказала да су крађу извршила лица ван њеног погона. Међутим, ова чињеница није довољна да ce железница ослободи одговорности. Крађа није догађај који je непредвидив и изванредан, a нити je то догађај чије ce штетне последице не могу спречити иако су je починиле особе које нису службеници железнице. Ослобођешем железнице од одговорности за губитке и поверене јој робе y случају регресног захтева осигуратеља, железница би изгубила интерес за чување и предузимаше мера да ce спрече крађе и отклоне редовне опасности којима je роба за време превоза изложена. У крађи ce не стичу све околности које су потребне да ce железница ослободи одговорности за накнаду штете настале крађом робе која јој je предана на превоз“. (Закључак Главне државне арбитраже ГС 1281/53 од 2 октобра 1953 године, објављен y Билтену Главнв државне арбитраже, год. V, број 10, од октобра 1953).

Становиште изражено y образложењу Главне државне арбитраже, по питању одговорности железнице за крађу робе, несумњиво je исправно. Ово питање доста широко je расправл.ано y правној литератури, a истовремено je престављало и предмет многих судских и арбитражних одлука. Но, важност заузимања јединственог става