Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

456

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Одредбе о искључењу одговорности возара постојале су и y правним прописима који су били на снази на територији Југославије пре Другог светског рата. Тако je Српски трговачки законик y § 69прописгивао: „Возиоц јемчи ако ce ствар на подвоз примљена изгуби, изузимајући неотклоними случај. Он јемчи и за квар, ако овај није проузрокован каквим неотклонимим случајем или природом самога еспапа”. Трговачки закони који су важили y оним крајевима наше земље који су до 1918 године били под Аустро-Угарском, садрже међусобно сличне одредбе по овом питању. Као пример може да послужи Хрватско-угарски трговачки закон, који y § 398 порписује: „Возар одговоран je за сваку штету, која од часа предузећа до изручења настане на роби губитком или оштећењем, уколико не може доказати да je штету проузроковала већа неодољива сила или наравска каквоћа робе, нарочито унутарње покварење, сахнуће, обично цурење или мањци омота који ce не могу извана опазити”. Најзад, Уредба о превозу путника, пртљага и робе на железницама од 1 октобра 1940 године, рађена по начелима напред наведене конвенције, проггисује y члану 89, § 1: ~Железница одговара за штету која проистиче из потпуног или делимичног губитка или оштећења робе, коју она претрпи од пријема на превоз до издавања. Железница ce ослобађа те одговорности ако докаже, да je штета проузрокована кривицом имаоца права, неком његовом наредбом за коју железница није крива, нарочитом маном робе (унутрашњим кварењем, губљењем, обичним цурењем итд.) или случајем више силе”. После доношења конвенције од 23 октобра 1924 године, већина држава ускладила je своја унутрашња законодавства са њеним прописима. Према томе, може ce правило које садржи конвенција узети као опште усвојено правило y транспортном праву. 4. Једна од околности чије доказано постојање искључује одговорност железнкце, јесте и случај више силе. Међутим, и наведена конвенција, a и поједина законодавства, избегавају да дефинишу појам више силе, већ обично препуштају суду да заузме став при решавању сваког случаја. У правној теорији постоје два супротна гледишта о вишој сили као основу за искључење одговорности железнице. По старијој, тзв. субјективној теорији, чији су заступници били Goldschmidt, Dernburg, Rinaldini, Randa и др., као виша сила сматтране су све оне околности које су довеле до настајања штете, a чије наступање возар није могао да отклони упркос тога што je показао сву брижљивост која ce од њега, према околностима датог случаја, могла захтевати. Супротна овој je новија, тзв. објективна или апсолутна теорија више силе. Поред Exner-a, који je ову теорију засновао, њени заступници су и Blume, Runđnagel, Leonhard, Fischer, y Француској Josse-