Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

461

2. Централно питање о коме расправља наведена одлука Врховног суда HP Хрватске je: да ли je Основни закон о односима родитеља и деце ограничио круг лица која имају право оспоравати очинство или то није учинио. Наведена одлука сматра да круг лица која имају право оспоравања очинства није ограничен. Право оспоравања очинства je лично право. Као такво оно je везано за ону личност која je законом овлашћена да то право користи. Наше законодавство je ово право, као што je то констатовано y почетку образложења ове одлуке, резервисало за мужа детиње мајке (чл. 28 Основног закона о односима родитеља и деце), за мајку (чл. 29) и за дете (чл. 30 поменутог закона). Ниједно друго лице или орган нису овлашћени по закону да подижу тужбу за оспоравање очинства. У питању je, дакле, једно изузетно лично право које je законом признато одређеним, лимитативно набројаним лицима. Опште je правило да та изузетна права не могу користити друга лица. Закон није дао то право наследницима мужа. Отуда ce не може тумачити да je закон само примера ради навео лица овлашћена на тужбу за оспоравање очинства и да није ограничио круг лица која имају ово право. Наследници могу имати само изведено право, тј. право да већ покренути спор наставе. Уколико овлашћено лице није из било којих разлога, покренуло спор наследници то не би могли учинити. 3. У прилог мишљењу да je крут лица овлашћених на тужбу за оспоравање очинства ограничен и да то право имају само лица наведена y закону, иде и чињенида да je законодавац сваком овом лицу посветио посебну норму. Из тога ce јасно види став законодавца по овом питању. Поред овога не треба изгубити из вида и чиљеницу да ce приликом израде Основног закона о односима родитеља и деце мислило и на регулисање овог проблема. Комисија за израду нацрта овог закона предлагала je (члан 30 нацрта) да,' y случају ако je муж умро, нестао и проглашен умрлим, или умно оболео, право на тужбу припадне и његовим наследницима, али овај •предлог није прихваћен. Закононавац je тако поступио, поред осталога, и из обзира правне сигурности, јер 6и наследници могли да •злоупотребе ово право. 4. Несумњиво да има y овој области веома деликатних случајева. Доследна примена закона може довести и до неправичних решења. Али, ниједно правило не може покрити све случајеве. Законодавац доносећи прописе настоји да њима обухвати просечан случај. Наш законодавац решава проблем односа закона према брзом развоју наше друштвене стварности техником стандарда гипких директива које омогућавају судији да правилно реши сваки конкретни случај. Али, y нашем примеру законодавац je поставио чврсто правило и јасно ограничио круг лица која оспоравају очинство. Ок