Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

463

року од два месеца од улажења детета y посед имовине мужа, или од момента кад су наследници узнемирени y овој државини од стране детета. По Швајцарском грађанском закоиику (чл. 256), ако je муж пре истека рока за оспоравање очинства умро, или постао пословно неспособан, или је непознатог боравишта, или из других разлога није могуће да буде обавештен о рођењу детета, могу санаследници детета или они које оно искључује из наслеђа подићи гужбу за оспоравање очкпства y року од три месеца од дана сазнан>а за рођење детета. По Немачком грађанском законику (§ 1593) наследницима поипада ово гграво ако je муж умро пре истека рока за оспоравање брачности, који y смислу § 1594 истог законика износи годину дана. По Аустриском грађанском законику (новелирани § 159). ако je муж умро пре истека рока за оспоравање очинства, брачно рођење детета могу оспоравати и наследници којима би ce штетила њихова права, y року од три месеца по смрти мужа. ГГоедоснова Грађанског законика за Крал>евину Југославију (§ 196) такође je предвиђала, по утледу на Аустриски грађански законик, да ако je муж умро пре протека рока за побијање, a брачност рођеног детета није признао, могу и наследници, којима 6и ce крњила њихова права. y року од шест месеци по смрти мужа, са наведених разлога побијати брачност детета. 7. Наша доктрина једнодупшо заступа становиште да су лица овлашћена на тужбу за оспоравање очинства лимитативно набпојана и да наследничи презумптивног опа немају право на ову тужбу (у том смислу вилети; др М. Беговић. Породично право. Беогпад. стр. 144; дп Бептолп Ајзнер. Породично гграво, Загпеб, 1950 ctd. 142; др Ана Пппкоп. Права жене нове Јутославије y браку и пополичи, Загреб. 1950, стр. 53). Они би могли само да наставе већ зачочети спор за побијање брачности детета. Проф. Ајзнер од овога ппави један Он сматпа (в. наведено дело стр. 142) да твеба. y случају да je наводни отац y време рођења детета непознатог бопавишта, одчосно да je нестао, признати презумптивним навлелчкпмма несталпга ппаво да уместо њега оспоравају очинство, Оватсо становиште npocb. Ајзнер образлаже тиме. што ce y оваквом случају, с једне стпане, не може рећи да ce осполаватве од стпане них интевесената ппотиви веооватној вољи наволног оца, a с друте стране избегло би ce доношење неправичних одлука. 8, 1 р?е ferenda ce ггроблем може свакако и дпугачиlе neшити. Ппаво на тужбу за оспоравање брачности може ce дати и другим литшма напр наследницима, као што су то учинила закочодавства Француске, Немачке, Швајцарске и Аустрије, или чак и извесним органима, као што je то предвидело швајцарско законодав-