Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вична дела y стицају, без обзира на то што je y питању малолетник^ Ово своје становиште врховни суд поткрепљује и тиме што ce y чл. 66 Кривичног законика y коме ce наводи које ce казне не могу' изрећи малолетнику, наводе само смртна казна, казна ограничења грађанских права и казна трајне забране бављења одређеним занимањем, a не и казна строгог затвора y трајању дужем од петнаест односно десет година. (Пресуда Врховног суда HP Србије бр. КЖ 1654/52 од 24 септембра 1952). , Горе изложено становиште Окружног суда и Врховнот суда народне републике y погледу изрицања казне строгог затвора малолетницима за кривична дела y стицају противно je духу нагпег Кривичног законика и ставу који он заузима према малолетницима. Наш Кривични законик, као и сви савремени кривични законшди, прави разлику y одмеравању казне према томе да ли je y питању малолетник или одрастао учинилац, те за малолетнике поставља посебна правила за одмеравање казне, при чему настоји да ce кажњавање малолетника што je могуће више ограничи. Доследно томе Кривични законик за млађе малолетнике предвиђа кажњивост само изузетно и то само y случају када су y питњу најтежа кривична дела, док и y погледу старијих малолетника, који ce иначе кажњавају, допушта код лакших кривичних дела могућност замене казне васпитно поправним мерама. Исто тако Кривични законик прописује, да ce према малолетницима не могу применити смртна казна, казна ограничења грађанских права и казна трајне забране бављења одређеним занимањем, док y погледу примене казне строгог затвора поставља посебна ограничења, према којима ce за дело за које закон предвиђа смртну казну старијем малолетнику не може изрећи строжија казна од петнаест a млађем малолетнику од десет година строгог затвора, a за дело за које закон предвиђа казну строгог затвора већу од десет година ова казна за старијег малолетника не може износити више од десет година односно за млађег малолетника више од осам година. Очигледно je, да Кривични законик иде за тим да примену казне строгог затвора према малолетницима ограничи на једну мању меру, налазећи да je примена ове казне y висини њеног општег законског максимума према малолетним кривцима престрога, неправична и нецелисходна, чак и y случајевима када je y питању тако тешко кривично дело да ce за њега иначе може изрећи смртна казна. Основни разлог за ово померање општег максимума казне строгог затвора кад су y питању малолетници лежи y томе, што Законик сасвим оправдано полази од становишта да ce поправљање малолетног учиниоца и васпитни утицај на њега брже врши него у случају кад je учинилац пунолетан.