Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

еластичних (али не и стално флуктуираlућих) курсева. Исто важи и за проблем одбране од цикличних колебања на светском тржипггу. “ Један од највећих недостатака либералистичке капиталистичке привреде јесте стихиска локација производње, изазвана врло несавршеним функционисањем како тржшпта радне снаге тако и тржишта капитала. Резултат je претерана и скупа урбанизација, сувише велики издаци на саобраћај, станбени дроблем, лоше стање . здравља. По Луису, државно планирање треба да обезбеди рационалнију локацију; али y књизи остаје нејасно који ce објективни методи имају користити код размештаја државних инвестиција, a ггаготову није могуће видети на који ће начин држава утицати на одлуке приватних инвеститора, y чијим je рукама и даље далеко највећи део инвеспшионе делатности. Основна мана Луисове књиге je изједначење тржишне привреде, тј. сваке привреде која функционише на бази робне производње и новца, са капиталистичком привредом, која je уствари само Један али не и искључиви тип тржишне привреде. Зла својствена капиталистичкој тржишној привреди никако не морају да буду типична и за сваку другу тржишну привреду (ма да нека јесу); та зла су пре свега еманација каш-ггала као друштвеног односа. a тек су y другом реду последида тржиигта као облика организације производње и размене. Пошто су код ЛУиса ова два елемента изједначена, лек ce има тражити не y сузбијању катшталистичких односа производње, већ y сузбијашу најнегатившlјих последица тржишта; и стога je Луис спреман да као логично решење сматра систем y ком ће средства за производњу бити и дал>е y приватним рукама, али где he држава покушавати да сггречи ш погграВЈва крајње несреће каггиталистичког друштва. Свемоћ државе, против које ce Луис иначе залаже, неизбежно избија на свакој страници; притом остаје неизвесно која ће друштвена снага утгрављати оваквом државом. Радничка класа то није јер систем неће пружити никакво радикално решење ни за њене ни за општедруштвене проблеме; ортодоксни капитализам такође неће бити та снага, јер систем управо има за сврху да ограничи његово деловање. Уствари, све ce своди на палијатив, уосталом тштичан за савремени кагштализам; опсежна државна шггервенција, предузимана несистематски и спорадично, са истовременом сврхом одржања капиталистичких односа гхроизводње и сузбијања цикличних потреса који би те односе могли да сруше. Луис није против национализације средстава за производњу. Али y складу са својом огпитом концепцијом, он није ни за н>у: за његов систем планирања друштвено власништво над средствима за производњу вмје неопходан услов. У овом погледу Луис очевидно има псед собом Лернеров систем контролтгсане ггривреде, до сада y економској најуспешније и најдетал>није разрађеи систем државног капитализма са поштовањем ггриватног власшшггва над средствима за производњу. Али примајући национализацију као свршену чињекицу, Луис наглашава недостатке државног власш-гштва; он ce залаже за децентрализацлју тог власништва, сматрајући да ce централни проблем састоји y проналажењу псгодних метода помоћу којих ће радничка класа управљати средствима за производњу. Он, међутим, уопште не дискутује питање на који ће начин y систему пршзатног власништва бити остварена радничка контрола над производњом, какав би домашај она имала и да ли би неко средње решење, уколико je уопште могуће, претстављало иоле ефикасан маханизам. Луид je y праву када сматра да je централизована државна имовина опасна и економски неефи-

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА