Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сумњиво добрих страна. Али, прети опасност од доношења погрешних закључака кад се упоређења врше на основу метода привидно сличних и кад се не води рачуна о разликама у структури. Помоћу упоређења националног дохотка између две земље може се упоредити било животни стандард било величина производње, у првом случају помишља се на благостање, а у другом на привредну моћ. Надионални доходах je несигуран индекс благостааа. Онда би само остало да упоредимо произведене количине, што такође постаје бесцшьно у недостатку одређеног критеријума. Изградњи привредне политике придаје ce све већа важност. Писад сматра да се она може остварити само уз помоћ једног модела који би био конструисан на бази економских теорија. Природа тог модела у зависности je од проблема који се изучава. Али, национални рачуни слабо се прилагођавају изградњи модела. Уопште узев, постојаше једног јединог оквира за приказивање свих еконбмских трансакција, заједничких неколиким земљама са различитом структуром, има много недостатака. На основу својих запажаша писац закључује прво да je немогуће задовољити са једним јединим оквиром који на два сасвим различита начина користи националне рачуне, на име путем израчунавања више или ман>е глобалних количина које треба да претстављају економско стање и путем узимања статистика за моделе предвиђања. Један од фактора мораће ce занемарити. Претпоставимо да се на једноме задржимо, тада долазимо до друтог закључка да су изабране цифре тесно повезане за једну економску теорију. Међутим приказивања треба да буду тако подешена да их може користити свака економска школа. Овим се не доводи у питан>е значај радова Економског савета. Аутор je само хтео да истакне обазривост са којом треба оцењивати сложене појаве које су приказана у концизним формулами, затим нестабилност економских теорија и најзад потребу да национални рачуни данаппьице послуже као статистичка основа економским теоријама будућности. М. Ј. Ж.

REVUE TRIMESTRIELLE DE DROIT CIVIL, Paris, № 4, OctobreDécembre 1953. Michel Cachia: Спорови о сродству у француском праву. Спорови о материнству и спорови о очинству нису у пракси подједнако чести. Материнство je уопште лако одредити, али очинство je каткад врло тешко утврдити. Може се само доказати негативно искључење очинства, методом елиминације, мада je вероватно да ће наука ипак у догледно време успети да нађе метод за утврђивање очинства и на позитиван начин. Зато се спорови о сродству своде готово увек на спорове о очинству. Спорови о очинству су у последње време постали чешћи из правних (у вези са позакогьекьем ванбрачне деце, усвојењем своје ванбрачне деце и др.), a joui више из социјалних разлога. Поред осталог, развитак помоћи деци у породицама који олакшава терете издржавања деце наводи родителе да се више заинтересују за своју рођену децу. Спор о сродству могуће je да се појави: 1) у облику сукоба брачног (законитог) и ванбрачног (незаконитог) сродства очинства и материнства; 2) у облику сукоба више врста сродстава —а) у оквиру брачног (законског) сродства: брачног сродства оригинарног, брачног сродства позакоњењем и брачног сродства на основу адоптивног позакоњења и б) у сукобу адоптивног позакоњења и ванбрачног крвног сродства; и сл. За решење ових сукоба узимају се разни критеријуми: прво, хијерархија сродничких односа. Првенство се даје брачном крвном сродству. То je могуће, међутим, ако се у сукобу налазе сродства разних природа, напр. брачно крвно сродство оригинарно и брачно крвно сродство позакоњењем и сл., али ако постоји сукоб