Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сродстава йоте природе или йоте врете, онда се између вероватних сродстава узима оно које je од највећег интереса за дете. Према томе, кад су у сукобу сродства различитих врста, интерес детета не може се узимати као критеријум за одређивање, али ако су у сукобу сродства исте природе и врсте, à недостачу потребни елементи за сигурно утврђивање, узима се интерес детета као критеријум, тако да се одређује оно сродство које истовремено није невероватно a најкорисније je за дете, У закључку аутор констатује да француска судска пракса ни je у овим сукобима нашла дефинитивно решегье. Принцип заштите интереса детета као критеријум за решаванье сукоба сродства наилази на непремостиве тешкоће, нарочито ако се ради о сродствима различите природе. Долази се на крају до тога да се дозволи као могуће и готово неизбежно, у извесним случајевима, чак и кумулирање сродстава. Како се увек ради само о двема странама у поступку решења увек могу бити различита, пошто околности у којима се стране налазе нису никад исте. Дете би према томе могло редом и по вољи захтевати утврђивање сродства с истим успехом против различитих лица. Ово доводи до врло незгодне ситуације која се састоји у томе што се на тај начин пресудама о личном статусу даје релативан ауторитет. При решавагьу и овог питања интересу детета се даје првенствен значај. Christian Gavalda: Препород уговора о доживотном издржавању. Иако je у класичном периоду буржоаског права уговор о доживотном издржавању сматран неименованим уговором, у новије време, почетном овог века, њему je, с обзиром на његов практични и правни значај, посвећена посебна пажња. Најважније питање je било одредити елементе који га разликују од сличних уговора, доживотне ренте и уговора о осигурању, као и одредити му објекат. Као ошпте гледиште усвојено je да je објекат овог уговора: обавезати неко физичко лице или установу да у натури снабдева друто физичко лице или трупу одређених физичких лица свим што je потребно за живот, уз обавезу да друга странка за то унапред да одређену суму новца или неко непокретно или покретно добро. Ово снабдевање треба да одговара у сваком погледу добу и положају лица које се издржава. Каткад се одређује да се издржавано лице има, после смрти, и сахранити према обредима гьегове вере и уопште на пристојан начин. Данае, у периоду монетарне нестабилности и опадања вредности новца, овај уговор поново постаје предмет пажње и захтева се његово прилагођавање новим условима. Постоји тенденциja да се овај уговор: а) саобрази новим условима, с обзиром на пораст цена животним потребама, и одреди му рок, и б) прилагоди новим условима станбене кризе, скушвој и реткој домаћој раДној снази итд. Невоље усамљених појединаца, стараца и болесника, последице су модерног времена. Уговором о доживотном издржавању ова лица, у недостатку потпуног обезбеђења у облику државне социјалне заштите, могу се уговорно придружити заједници која ce налази на средини између државе и појединца, а то je породица. На тај начин облигација из уговора о доживотном издржавању добија характер сличая породичној обавези издржавања. То je она карактеристика коју овом уговору даје ново време. Оно што je усвојење за малолетника, уговор о доживотном издржавању делом je за остарела и болесна одрасла лица. На овај моменат писац расправе и мисли кад говори о препороду и обнови уговора о доживотном издржавању. Писац се затим посебно задржава на чиниоцима који могу да утичу на промене овог уговора, на двоструком характеру, личном и квазипородичном, уговора о доживотном издржавану, улазећи у детаљна питања која се појављују у вези с овом матерном. М. Ступар

117

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА