Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

63

ЗАКУПНИНА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА

економску оправданост (25). Оне he данас имати и да се боре за своју рентабилност и за успех у раду под приближно једнаким условима с польопривредним добрима, отитам земљорадничким задрутама и пркватним газдинствима. И зато he и плаћање закупнине за земљу унету у задруге бита утолико деликатније, јер га не може као досад регулисата само скушптана задругара држећи се строго одређених прописа, него je то ствар слободног уговарања између . задруга и задругара, при чему се радним задругама могу јавити као конкурента приватна газдинства, опште земљорадничке задруге, пољапривредна добра итд. (26). Уредба о земљорадничким задрутама од 26 јануара 1954 посвећује више својих чланова и сељачким радним задрутама. Ова Уредба се доследно држи начела ко ja су у вези са питаньем закупнине била постављена у Уредби о имовинским односима и реорганизацији сељачких радних задруга. Тако се у овој уредби регулишу само општа питања у вези с овим. Члан 4 ове Уредбе подвлачи да земльорадничка задруга може организовати пољопривредну производњу на земљи узетој у закуп или на послугу од својих чланова или других лица, или на земљи у друштвеној својини. Члан 56 предвиђа да уговор о закупу не може бита краћи од године дана а да je отказни рок најмање 6 месеци. Сва остала питања у вези с висином закупнине, начином шеног исплаћивања итд. регулишу се путем уговора између задруге и њених чланова, као и правилима задруге. Касније, у даљој перспективи, закупнина на земљу унету у задруге исплаћиваће се вероватно све дотле док отита напредак наших производних снага, a с-пецијално индустрије, не би омогућио да се рад у там задругама тако организује и до те мере снабде модерним машинама, <инвентаро'м и осталим средствима за производньу, да би онда било могућно привлачита чак и имућније индивидуалне сељаке у задруге и са све нижом закзчшином, a доцније и без икакве закупнине, пошто би приватне произвођаче на то стимулирао виши животни стандард и лакши рад у задругама него на приватним газдинствима.

Др.

Велимир Васић

(25) Например док je крајем 1951, према подацима Главног задружног савеза ФНРЈ, број радних задруга у нашој земљи износио 6.797, дотле je крајем 1952, после расформирања пасивних задруга, спао на 4.524, крајем маја 1953, њихов број износио je 2,263, а на крају 1953 било их je негде око 1.150.

(26) Било би тешко данас анализирати питање закупнине у радним задругама пошто се оне сад налазе у фази реорганизовања и усклађивања свога рада с принципима које предвиђају законски прописи доиети у иоследше време, али се могу навести појединачни примери из којих се приближно види како се данас у пракси приступа овом питагьу. Тако сад све радне задруге у Кулском срезу плаћају закупнину на земљу коју уносе задругари. Висина ове закупнине je фиксна, а за гьену базу су узете житарице. Например у задрузи „Ђуро Стругар” закупнина износи 100 кг. пшенице и 150 кг. кукуруза, у задрузи „Русин" 125 кг. пшенице и 125 кг. кукуруза, а у задрузи „Сутјеска" 200 кг. пшенице по једном катастарском јутру. У свима овим случајевима може се уместо житарица исплатити онолико новаца колико би се за исте могло добити по текућим ценама у време вршидбе односно бербе кукуруза. (Љ. В. Повратак у задруге, Економска политика, бр. 81/1953, с. 824),