Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
65
ПРИЛОЗИ
лили комун поврх доње планине, а нама дали нијесте дијела у тај комун. „Петушиновићи одговарају ми знамо да je вама дио у тај комун, али ви je дио у Павковицку jep сте се звали Павковићи па ви его дио с’шима. „Павковићи одговарају мадежани стаје међу вама Петушиновићима, па им je дио с’ вама у комуне. „Петушиновићи питаше из опшег договора мадежане, оћетели ви мадежани потписати данас да сте по данас Петупшновићи. Мадежани одговорише издоговора здобре воље оћемо. И ми Петушиновићи дасмо вама Мадежанима дио у комуне с’нама, ђе и нама и да ви je сваки управа с’Петушиновићима као и нама, и ако кад бише одустали мадежани од Петушиновића, да изгубе дио од комуна којега су добили од Петушиновића, и на то присташе обие парте. „Били у судниду на ову погодбу између Петушиновића и Мадежане. Потписујемо се Петушиновићи и Мадежани „Петушиновићи следују: „Војвода Ристо Бошковић., кап. Радоја Пајовић, Коман. Мато Бошковић, Видо Бошковић, перјанин Бопгко Шутов, барјактар Петар Шуњин. Стотинаш Томо. офицер Милош Тодоров, С. Јовица Бошков, Никола Радула Милованова, барјактар Максим Петров, поп Вучур ми ce потписујемо за сву браћу Петушиновића. „Мадежани: Томица Милаковић, Максим Прашчевић, Живко Вечковић и ми се потписујемо за сву нашу браћу. „Сиедоци „Началник С. Вукотић, капетан Јовица Радовић, кап. Драгоје Радојев, Поп Јован Јовановић, стотинаш Ташо Микоььин, овицијер Максим Петров, овицијер Лазар Марков, овицијер Ристан Петков, перјанин Рашко Раеов. Сиедок писар Јагош Радовић”. Из горњег акта се види да се овде ради о адопцији три усељеничка братства која je економски условљена. Маликовићи, Прашчевићи и Вечковићи населили су се у Мадеже пошто су два огранка племена бјелопавлићког међусобом поделила комуне., Мадежани због тога нису могли имати своје комуне, па самим тим ни развити сточарство које je требало, с обзиром да нису имали довол>но зиратне земље, да им буде основна привредна грана. После ose нагодбе Мадежани се укључују у Петрушиновиће, зову се Петрушиновићи, припадају војним и грађанским устаиовама Петрушиновићким, примају поред главке славе и предславу Марковдан и у свим селима где се доцније расељавају својакају ce c Петрушиновићима и с гьима су у истим кметијама, капетанијама, имају заједничке скупове, договоре, Процес усвајања мањих или већих трупа, братстава и племена, као и међусобно удруживање и братимљење слабијих, и прибијање слабијих уз јаче, јасно се може пратити у неким братствима као