Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

67

ПРИЛОЗИ

се братства у племе усе лил а, и то je сећаше све више ишчезавало. Тако се зна да су Брајовићи, врло бројно братство у Бјелопавлићима, примили нека усельеничка братства, али већ одавна нико не уме рећи ко води порекло од тих усељеника (4). Кучи су били јаки и добро организовано племе с унутрашњом поделом на Старокуче и Дрекаловиће. У ту су ое заједницу с времена на време укључивали и Арбанаси настањени у Затријепчу, Медуну и другим селима ондаппье територије племена. Иако се у току заједничког живота, борби са суседним племенйма, Турцима и Арбанасима, било изградило осећање међусобног братства с облицима понашања које налазимо код родовских заједница, Кучи су били врло разнородни. Док су Дрекаловићи водили порекло од једнога претка, дотле су Старокучи били заједница већег броја чистих и сложених братстава. Др. Јован Ердељановић (5) je нашао код Старокуча врло изразитих примера стапања раэнородних братства у једно. То стапање je тако потпуно извршено да je тешко билоодвојити делове тих сложених братстава. „Чак су трагања у том правцу наилазила и на осетљивост људи”. Ердељановић je међу Старокучима нашао трагове од педесет пет разних братстава, док их je у време његовог испитивања било само дванаест. Слабија братства удруживала су се у једно, да би се на тај начин успешније супротстављала јачима, која су их угрожавала. Као иэразите примере таквог спајања Ердел>ановић наводи стапање Бакечевића и Бањовића, старих Криводољана - Мркошића и доцније досел>ених Љуљановића. Према Дрекаловићима старокучка братства су ce окупљала око својих ужих интереса, стварала „јачицу” према „јачици” и створила рођачку заједниду, док су се у исто време исто тако осећали члановима шире племенске заједнице и понагнали се тако. Понекад се то стапање раэнородних трупа изврши само делимично. Васојевићи, потомци Васови, проширили су своју територију у току XIX и XX века на још три раније уобличене територијалне и етничке целине, које су улазиле у састав племена и осећале се припадницима његовим, али не потпуно. Величани који носе територијално име, били су наградили не само територијалну заједницу, већ и заједницу братстава и ако je то друштво било састављено од раэнородних шаљских и цеклинских родова (6). Шакулар je исто тако заједница разних стариначких и усељеничких родова (7). Ашани који до 1912 живе углавном под Турцима, окупљају се, и пре и после ослобођења од Турака, око заједничког имена и заједничких интереса, без обзира што њихов састав чине старинци и усељеници готово из свих крајева Црне Горе (8). Све три

(4) Петар Шобајић, Племе Бјелопавлићи, Насеља и порекло становништва, књига XV, Веоград, 1923, стр. 273.

(5) Др. Јован Ердељановић, Кучи, племе у Црној Гори, Српски етиографски зборник, кјњига VTH, стр. 165, 205, 207.

(6) Др. Радосав Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 239—240.

(7) Исто, стр. 242, 244.

(8) Исто, стр. 244 —255.