Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ници, збијала редове Пољана. Упередо су ницале и друге племенске установе: школа, зборно место племенске скупштине, бапољана и др. Сучељени с љутим прекотарским муслиманима, Пољани су с њима имали свакодневне крваве обрачуне. Притицало je у помоћ село селу, братство братству. Понашали су се у таквим приликама као да су крвни сроднили. Сваки се Пољанин ocehao дужним да освети убијеног Пол=анина, ако je убиство учинио Турчин, ма из кога села или братства убијени био. За један релативно кратки период Пољани су се међусобно тако чврсто повезали и остали припадницима племена да се осећање такве припадности манифестовало како у жељи сваког појединца да се племе добрим гласом и именем истакне, више чак и од матичних племена појединих братстава, тако и у међуплеменским споровима. Тако би Васојевић, Морачанин, или који било други, насташен у племену польском, у спору са својим крвним сродницима из матичног племена у првом реду заступао интерес племена пољског. Спорова са суседним племенима било je више и никад се није догодило да опуномоћеник, Васојевић, насељен у Пољима, не заступа интересе Пољана доследно и поштено у спору са Васојевићима, одакле je досел>ен. Исти je случај био приликом спорова с Морачанима и Шаранцима, где су племе заступали и пуномоћеници родом из тих племена. Кад су прекотарски потурчекьаци убили познатог пољског јунака Јована Дробњака племе je решило, на опили захтев, да Јована свете сва братства из племена. И заиста, Јована je осветила једна јединица изабраних Пољана које су делегирала поједина братства.

Богдан Шарановић

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА