Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

75

СУДСКА ПРАКСА

са Уставом ФНРЈ, уставима народних република, законима и осталим важећим прописима.“ Овде ваља приметити да je у више махова кроз еудске одлуке изражено становиште да je суд дужан да, уколико при решавању појединих конкретних спорова не примени раније важеће прописе ,односно принципе који из истих призилазе, образложи због чега их није применио. У случају који je предмет овог расправљања нема разлога да се не щжмене правка правила из ранијих закона, пошто о материји о којој je овде реч наши закони немају никаквих прописа. Међутим из разлога наведене одлуке не вида се правки разлог на коме се заснива становиште Врховног суда. Врховни суд заузео je своје становиште које je противно правдам правилима која садрже наведени прописи Аустриског грађанског законика због тога да би се отклонила штета ко ja би настала за туженога рушењем куће и штале. За туженог би штета заиста настала. Он би био дужан, по пресуди прва два суда, да кућу скрати, а ако то не би било могуће, морао би да je разруши и пренесе на свој плац. Али с обзиром на начин како je он поступио приликом зидања исте, то би било сасвим на свои месту, пошто самовлашће не може бити основ стицања права. Затим, ако се пође за тим да треба избећи штету, онда не треба водити рачуна само о интересима туженога, него и о тужиочевим интересима. За разлику од туженога који je, како je установио првостепени суд а оба виша суда прихватила, у читавој ствари поступио не само несавесно него и насилнички, тужилац je, чим je тужекик почео да припрема материјал за зидање и да обележава темељ, упозорио овог да je прешао на ньегов плац и предложио му да доведу геометра да установи међу а дотле да не зида, што je овај одбио. Тужилац je онда отишао и замолио претседника тадашњег месног одбора да пошаље комисију ради интервенције, па je овај сам изашао и видевши да туженик поступа неправилно, прво му саветовао да не зида док се путем премера не установи где je међа, а кад то није помогло, забранио му да зида. Међутим туженик није послушао већ je наставио зидање. Тужилац очигледно има више права да буде заштићен од штете него тужени.

Филип Ћосић

ОДРЖАЈ СЛУЖБЕНОСТИ И ЗАКОНСКА СЛУЖБЕНОСТ

Питање службености je и данас веома актуелно у иашој правној пракси. Многи спорови искрсавају поводом н>е, нарочито на селу. Један такав спор завршен je пресудом Врховног суда HP Србије бр. Гзз 168/49 од 18 априла 1949, која je објављена у Збирци одлука врховних судов а, I, под бр. 104.