Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
74
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
зидао кућу на спорном делу плаца са пристанком, макар и прећутним, или против воље власника, па како je суд првог стелена утврдио да je туженик зидао против воље власника, штавише насилнички, то он није могао ни стећи право власништва на туђем земљишту, на коме je зидање извршио, па je . дужан да уклони зграде са тужиочевог земљишта, Међутим по ' захтеву за заштиту законитости Претседника Врховног суда АП Војводине исти Врховни суд својом пресудом бр. Гзз степеног тако и жалбеног суда у делу којим je туженик обвезан да сруши кућу са површине од 7 кв. хв, и шталу са површине од 9 кв. хв, и предмет вратио среском суду на нову одлуку у укинутом делу са разлога: „Према правном схватању овога суда, ако би рушењем куће и штале за туженика настала несразмерно већа штета него што je вредност земљишта на коме су делови штале и куће назидани, у томе случају туженик као градитељ стиче право власништва на земљишту, на коме je подигао делове штале и куће и поред тога што je против воље власника на његовом земльишту зидао. Дакле, у таквом случају не постоји дужност туженика као градитеља да руши назидане зграде, већ постојп једино обавеза да власнику земљишта накнади вредност истог земљишта, на коме су назидане зграде али под условом како je малочас изнето. Обзиром на изражено правно схватање овог суда потребно je утврдити и одговарајуће чињенично стање које би омогућило да се наведено правно схватање правилно примени.“ 2. Аустриски грађански законик, поред осталих случајева стпцање својине прираштајем, y свом чл. 418 одређивао je да ако неко својим материјалом зида зграду на туђем земљишту, постаје власником истог ако je дотадашњи власник знао за грађење, па то није поштеном градитељу забранио. У том случају градитељ je дужая да власнику накнади обичну вредност земљишта. Напротив, ако je грађење извршено без знања и одобрења власника, онда зграда припада овоме, а градитељ he добити накнаду за материјал и остале грошкове у виеини која зависи од његове савесности односно несавесности. Слично наређење садржавао je и Српски грађански законик у § 278, с тим да je исти давао право власнику земљишта да у случају несавесности градитеља, ако неће да му исплати материјал и трошкове грађења, тражи од овога да своју грађевину склони и накнади му евентуалну штету. И на подручју Аустриског грађанског законика признавало се право власнику земљишта да тражи од градитеља да своју грађевину уклони, а у случају да градилац то не учини, исту сём сруши о трошку градитеља. У смислу чл. 4 Закона о незажности правних прописа донетих до 6 априла 1941 и за време непријатељске окупације судови могу применьивати правила из напред цитираних законских прописа Аустриског и Српског грађанског законика „на односе који нису уређени важећим прописима, и то само уколико нису у супротности