Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и по њему се службеним лицем сматра лице које врши одређеие службене дужности на основу законског овлашћења. И један и други критеријум подразумевају да лице чије се својство по њема одређује врши службену дужност, тј. да обавља једну функцију административно, интелектуалне, управл>ачке природе од државног или општедруштвеног значаја. Из малобројних објављених примера судске праксе о питању службеног лица вида се да наши судови још нису заузели Iедно чврсто становиште, те да различите тумаче одредбе чл, 99 Кривичног законика. Нарочито се та колебања показују у погледу одређивања елемената службекичког статуса, у погледу разграничена појмова радног и службеничног односа, као и у погледу функционалног одређивања својства службеног лица (чл. 99, ст. 1, под г, Кривичног законика). Да би се видео став наше судске праксе према изложеном питању, навешћемо неколико примера. 1) Срески суд je накупца осудио за проневеру. Накупац je с предузећем имао уговор да за предузеће набавља материјал, а за тај рад награђиван je по проценту. Није имао одређено радно време и није био социјално осигуран. 2) Окружни суд je осудио набављача који je са предузећем био везан уговором, који je посао вршио као своје споредне занимање, који je награђиван по проценту, који није био социјално осигуран и кога ни односно предузеће није сматрало службеником, за кривично дело против службене дужности. По жалби тужпоца врховни суд je повисио казну. Ни један ни други суд нису се упуштали у испитивање да ли je набављач у конкретном случају службено лице или није. Осуђени je молбом тражио да се подигне захтев за заштиту законитости, али јавни тужилац je одбио молбу, сматрајући да je набављач службено лице. 3) За кривично дело против службене дужности окружни суд je осудио једно лице које je, иако без решегьа о постављењу на ту дужност, вршило службене радгье и које je од надлештва и од средине сматрано службеником. Врховни суд je потврдио пресуду, истичући да се службеним лицем сматра лице које стварно врши службену дужност, па ма и не било на ньу формално именовано. 4) Окружни суд je, за кривично дело против службене дужности, осудио једног трафиканта који je, по уговору, у слободним часовима, уз награду по проценту, продавао дуванске производе, па je од тако добијеног новца задржао за себе известан износ. Пе жалби врховни суд je променио квалификацију дела, сматрајући да оптужени није службено лице, jep je продавање дуванских производа вршио на основу посебног уговора, без одређеног радног времена и само уз проценат од учињеног промета. 5) По уговору, уз провизију, набављач je закључивао послове у корист једног предузећа, na je неке износе новца задржао за себе. Окружни суд га je осудио за проневеру. Врховни суд je преиначио