Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

87

пресуду, сматрајући да набављач није службено лице, јер je радио на основу уговора и уз провизију, a није имао одређено радио време ни одређену плату. Као што се вида из наведених примера, врховни судови не сматрају службеним лицима она лица која рад врше на основу уговора, без одређеног радног времена и без одређене плате. Надлежни јавни тужилац, решавајући по молби ради подизања захтева за заштиту законитости, у примеру под 2, где не постоје елементи ни за свойство службеничког ни за свойство радног односа, нашао je да je набављач службено лице. Вероватно je да се у томе руководив критеријумом службене дужности. Пошто je појам службеног лица по кривичном законодавству шири него појам службеника и пошто се за одређивање тога појма примењују и статусни и функционални критеријум, то се у пракси догађа да за кривична дела против службене дужности, тј. као службена лица, одговарају лица која су у радном односу, или коза немају службенички статус, или која нису ни у службеничком ни у радном односу, или која не врше службену дужност по овлашћењу на основу закона или прописа донесеног на основу закона. Дакле, догађа се да буду сматрана као службена и лица која, при правилном тумачењу чл. 99 Кривичног законика, не би требало сматрати службеним лицима и која то својство у суштини немају. Према томе, намеће се потреба разграничавања појмова у циљу да се избегну грешке у погледу третирања извршиоца кривичних дела против службене дужности: да ли су они учинили та дела у вршењу службене или неслужбене дужности, да ли они имају статус који се за њих изискује по чл. 99 Кривичног законика или немају, да ли je дужност у чијем су вршењу учинили кривично дело службена или није, да ли су за вршеьье такве дужности имали овлашћење на основу закона или прописа донесеног на основу закона или нису. У томе разграничавашу појмова судској пракси добро би дошла помоћ од стране правке теорије. После извршене уставне реформе и, нарочито, с обзиром на остварено начело радничкрг управЈвања предузећима, као и с обзиром на одумирања државе, тј. на преношења њених функција на друштвене колективе, нужно je изложена промени садржина појмова којима je законодавац оперисао приликом доношена Кривичног законика, па с тим у вези изменила се унеколико и садржина појма службеног лица и службене дужности. Доцент кривичног права др. Јанко Таховић (Кривично право, посебни део, Београд 1953, стр. 454 —455) каже да данас преовлађује мишљење да се „као службена лица сматрају сва лица која учествују у вршењу државних функција односно у остваривању државних задатака“, „без обзира на то да ли се она налазе у државној служби или не”. Чл. 99 Кривичног законика употребљава појам службене дужности, не помињући државну