Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

да je учињена проневера. Напротив суд je утврдио да се у конкретном случају како у односу на оптуженог Ђ., тако и у односу на оптуженог Ј., мањак могао појавити због њиховог аљкавог рада и непридржавања прописаних правила службе, с обзиром да je оптужени Ъ. због ликвидирања продавнице и уступања локала другом предузећу за врло кратко време (дан и по) морао да распрода робу велике вредности, па су се због тог ванредног и наглог повећања посла појављивале грешке и пропусти, као што je био случај са сведоком С., коме у рачун није унета и куповина одела од 7.000. — динара. Затим je сведок М. Ч., претседник среског савеза, посведочио да je до грешака у пословагьу могло доћи и због промене цена роби, као и што предузеће није на време вршило обрачун око раздужења, а пропусти у раду оба оптуженика констатовани су и ревизиским налазом од 21 фебруара 1952 године, као и неправилен рад између комерцијалног одељења, стоваришта и продавнице, док je за оптуженог J. утврђено да je без премеравања примио 1.282 кгр. оловног арсената, а кад je предао продавницу оптуженом Ђ. било je мање арсената за 107 кгр., ма да оптужени истим није руковао. Коначно je утврђено да je оптужени Ђ. оптуженом J. при поласку на добровољни рад предао на брзину продавницу и да се у пословању оптуженог Ђ. у времену од 1 о-ктобра до 31 децембра 1951 године појавио вишак за 31.123. динара. „Јавни тужилац ни у жалби не нуди никакве нове доказе којима би се утврдило да су оптужени извршили кривично дело проневере из чл. 322, ст. 2, односно ст. 1, Кривичног законика, па зато неосновано побија чињенично стање изнето у првостепеној пресуди као погрешно утврђено. „Неоснован je и навод жалбе да je првостепеном пресудом учиньена повреда прописа кривичног поступка тиме што окружни суд, уколико je нашао да у делима оптужених не стоји кривично дело проневере, ове није огласио кривим за кривично дело несавесног рада у служби из чл. 317 Кривичног законика. Ово са разлога што je суд по чл. 244, ст. 2, Закона о кривичном поступку везан за дело радгьу из оптужнице, па пошто Ъ. и J. нису оптужени за радшу која би садржавала елементе кривичног дела из чл. 317 Кривичног законика, за то дело их није могао огласити кривим, јер би тиме оптужбу прекорачио чл. 264, ст. 1, т. 4, Закона о кривичном поступку.“ (Пресуда Врховног суда НРС, КЖ 2507/52 од 7 априла 1953.) в) У решегьу Врховног суда НРС (КЖ —• 2101/52 од 12 децембра 1952) којим се укида пресуда једног окружног суда утврђује се, између осталог, следеће: „Решавајући по жалби овај суд je својим решењем КЖ 5/52 од 6 фебруара 1952 пресуду окружног суда К 61/51 од 28 новембра 1951 укинуо због прекорачења оптужбе. Наиме, оптужницом јавног тужиоца оптужени je био оптужен за продужено кривично дело проневере из чл. 322, ст. 2, Кривичног законика, зато што je у намери прибављања противправне имовинске користи присвојио настали мањак у оштећеној задрузи, а пресудом окружног суда оглашен кривим за продужено кривично дело несавесног рада у служби из чл. 317, ст. 2, Кривичног законика, што je немарно и аљкаво пословао у продавници, услед чега му je и настао мањак у истој продавници. Према томе, очигледно je да je окружни суд прекорачио оптужбу, jep je оптуженог огласио кривим за кривично дело које je из чињеничног стања на претресу проистекло, a које се дело не садр-

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА