Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

93

СУДСКА ПРАКСА

яи у чињеничном стању из оптужнице, па je уствари огласио оптуженог кривим за кривично дело које није било предмет оптужбе.“ У даљем образложењу цитираног решења наводи се, да се пресуда, по други пут, укида због погрешно утврђеног чињеничног стања. Окружни суд je после првог укиданьа пресуде прихватио чишенично стање и квалификацију дела према оптужници, и оптуженог огласио кривим за кривично дело из чл. 322, ст. 2, Кривичног законика. Из наведених примера види се какво je становиште заузимао Врховни суд НРС по питању односа пресуде и оптужбе, као и последние таквог становишта који окружни судови не прихватају увек. У првом примеру укинута je пресуда окружног суда због прекорачење оптужбе и предмет враћен на поновно суђење. У другом примеру потврђена je ослобађајућа пресуда оптуженог, за кога и првостепена и другостепена пресуда утврђује да je извршио кривично дело, а у трећем примеру првостепена пресуда први пут je укинута због прекорачења оптужбе, а други пут због погрешно утврђеног чињеничног стања мада je првостепени суд на другом претресу и у пресуди у потпуности прихватио оптужбу у целости. Ако би се и чл. 325, ст. 1, Законика о кривичном поступку схватио и применьивао као чл. 244, ст. 2, Закона из 1948 пракса he се и убудуће колебати, што се може штетно одразити на рад судова.

Бранко Петрић