Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Aleksandar Bajt, MARKOV ZAKON VREDNOSTI. Ljubljana, Pravni fakultet, 1953, sir. 363.

Бајтова књига je докторска теза коју je одбранио марта прошле године у Љубљани. Она претставља значајну студију у нашој економској литератури како у погледу проблема који су у њој постављени, тако и у погледу начина на који je азтор дао решења тих проблема. Основни проблем тезе je интерпретација Марксовог закона вредности. Досад се интерпретација доброт броја економиста (аутор je назива „стандардном“) кретање утлавном у оквиру концепције по којој се закон вредности састоји у томе што се на основу њега одређУЈУ вредности (односно цене производње) појединачне робе. Њена полазна тачка je анализа вредности робе коју даје Маркс у I тому „Капитала“, Према тој анализи вредност робе претставльа рад потребан за њену производгьу, Да би тај рад био мера вредности, потребно je да je он апстрактан, друштвено потребан и да je изражен као прост рад. Овако ошнте дефинисана вредност модификује се у капитализму под деловањем закона просечне профитне стопе у цену производње. Тако je одређена суштина закона вредности и сматрало се да се управо на основу тако израженог закона формирају вредности (односно цене производње) појединачне робе. Та интерпретација није хтела да уђе у анализу претпоставки под којима je тако формулисан закон имао важност, a које je Маркс изричито формулисао у току својих излагања. Због тога се није могло схватити да je ту реч о економском моделу чија се шема заснивала на претпоставкама које су имале за задатак да поједноставе сложеност привредног живота, како би се у што чистијем облику утврдили типични односи капиталистичке привреде: постојање вишка вредности и експлоатације најамног рада. Оваква функција Марксове формулације закона вредности у I тому „Капитала“ није схваћена исто тако ни од Марксових критичара са стране буржоазије. Аутор ту критику такође назива „стандардном“. Развила се обимна литература о „реалности“ и „општости" Марксовог закона вредности, доказивала се његова неодрживост. истицало се како у Марксовом теоретском систему постоје дубоке проитвречности, које значе „банкротство“ његове научне мисли. Све то познато je под именом спора око противречности између I и 111 тома „Капитала“. Мапксовим ' анализама из I тома супротстављане су анализе из 111 тома, не схватајући или не хотећи да се схвати да су анализе у 111 тому даље развијаше закона вредности које Маркс врши на тај начин што уклања једну по једну претпоставку на којима je створио свој модел који му je омогућио анализу и закључке у I тому. Ова критика Маркса заснива се углавном на на-