Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да да решења проблема у вези деловања закона вредности. Тако je она, например, развила теорију тражње, дала формалну теорију монополских цена служећи се притом првенствено методом граничне анализе. На теоретску беспомоћност ових анализа у решењу основног проблема деловања закона вредности указује недвосмислено чиььеница да у редовима модерних буржоаских теоретичара све више преовлађује схватање да категорија вредности не претставља категорију еконоыске теорије и да се „позитивна“ економска наука може заснивати само на ценама као объективно датом феяомену. Дакле, без теорије вредности треба створити теорију цена. Сви ови моменти утицали су на то да аутор постави као задатак свога рада: дати критику стандардне интерпретације и стандардне критике Марксовог закона вредности у првом, критичном делу рада, а У другом, позитивном делу, покушати правилну интерпретацију Марксових анализа закона вредности и помоћу н»их примењујући Марксов метод формулисати општу, монополску теорију цена. У .критичном делу аутор je посебно обрадио следећа питања: проблем рада у теорији вредности, вредност радне снаге и теорија вредности, просечна и гранична продуктивноет рада, и проблем вредности у капиталистичкој привреди. Шегови закльучци у односу на ова питавьа могу се углавном свести на следеће; a) није могуће наћи никакав критериј који je иманентан раду, аса којим би било могуће измерити за сваку појединачну врсту рада ону количину која решава о вредности и која омогућује да се различии сложени радови сведу на временске јединице простог рада; б) просечни трошкови производив (или просечан рад), као и тзв. граничил трошкови производње су величина која je зависна од степена упослења појединих привредних грана, а то значи од друштвене тражње одређене робе; просечни и граничим трошкови су резултат, а не фактор цене; в) не постоји никаква посебна теорија цена пољопривредних произвола насупрот теорији цена индустриских производа, већ се Марксова теорија ренте има схватити као полезна теорија за развијање једне опште, „монополске“ теорије цена; и г) закон вредности у капиталистичком начину производите не делује у првобитној формулацији, већ га модификује закон капитала (закон просечне профитне стопе), што доводи до настанка система вредности и система цена производное, ти системи су међу собом несамерљиви. На основу ових резултата аутор поставља као задатак позитивног дела, пре свега, да треба доказати да je таква интерпретација теорије вредности настала због неправилног тумачења Марксових анализа. То неправилно тумачење je последица тога што се није поштовао његов научни метод и нису утврдиле претпоставке, под којима je он формулисао закон вредности у I тому. Аутор сматра да су те претпоставке: 1. да су односи најамнина израз за оне односе у којима ое сложени радови редуцирају на просте; 2. да се целокупни систем налази у слободној конкуренцији (аутор употребљава израз проста конкуренција. термин којим модерна буржоаска теорија означава онај облик конкуренцнје, који je Маркс имао у виду); 3. да друштвене потребе не утичу на одређивање вредности и цена роба, тј. да су понуда и тражња једнаке, те се тако апстрахује квантитативно регулисање производње од стране тражње друштвених потреба; 4. да ce у I тому анализира модел просте робне производив, jep се производи третирају само као производи рада, не и капитала —• због тога нема отступаньа вредности и цена производнье; и 5. да се анализа у условима капиталистичке привреде врши на бази тзв. чистог капитализма. Други задатак позитивног дела састоји се у развијању оних Марксових идеја које стандардна интерпретации а не види, a које