Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

THE ECONOMIC JOURNAL, London, Vol. LXIV, No. 253, March 1954. F. J. de Jong: Supply Functions in Keynesian Economics. Чланак расправља о неколико варијанти „функције понуде“ које су настало у литератури Кеднзових следбеника, пошто ce тврдило да je Кејнз занемарио ову функцију и да je више пажње обратно „функцији тражње“. Аутор то међутим побија и доказује да варијанте нису допринеле ништа ново систему Кејнзове теорије. Ј. L. Сап . Rent ContTol and. Housing Policy. Чланак je писан поводом намере британске владе да дозволи повећање кирија да би се могле вршити потребне оправке на зградама. Извођење оправки ставило би се под контролу државе. Аутор се залаже да се повећање кирија дозволи поглавито тамо где je власник вољан да понуди станарима станове или зграду на продају. Затим предлаже да нове кирије одреди посебно установлен суд. М. J. Bailey: The Interpretation and Application of the Compensation Principle. Принцип компензације лежи у основама теорија о благостању. Он треба да претставља критеријум којим се одређује да ли je извесна политика, друштвено пожељна или не. Он у суштини гласи: једна политика je друштвено пожељна, ако они који се њоме корнете могу да надокнаде штету онима који н>оме нетто губе, и да им дош преостане некаква корист. Ово je претварање једног принципа из индивидуалне економије у један друштвено-економски принцип. Теоретски ту je реч о стварању „оптималне“ ситуације у којој се обе стране налазе. Писац сматра да се овим инструментом економске анализе могу расветлити многе недасне и двосмислене економске ситуације само ако се узму у обзир специфичности дотичних ситуација. N. Kaldor: The Relation of Economic Growth and Cyclical Fluctuations. Динамична теорида економског развитка на Западу се све оштрије супротставља статичким теоријама коде су цветале између два рата. Сукоб кулминира у питању односа теориде цикличнога кретања (статична теорија) и теорије економског развитка „трендова“ (динамична теорија). Неки теоретичари, међу њима Шумпетер, сматрали су да су циклична кретања (кризе и привредни полети) „само форма коју прогрес узима у капиталистичком друштву“. С друге стране, теоретичари статике потпуно су искључивали „динамичке промене”: технолошке проналаске, пораст становништва или промене политичких услова. У новије време јавила се д'една компромисна трупа теоретичара која je на статички модел привредних флуктуација накалемила динамички елемент; напр. праволиниско повећање становништва или технички прогрес (тд. пове Кање продуктивности рада). Аутор, међутим, не сматра да се увођењем једног динамичког елемента објашњава „тренд“. Треба найме објаснити и сама кретања тога новог елемента. А то се може једино изучавањем целог склопа чиньеница дпуштва и сташа из кога су потекле. На тај начин и ти се елементи утапају у општу-друштвену стварност. Ипак, писац je склон да прихвати комбинацид’у цикличких флуктуација и дагаамичког развод'а и да нарочито истакие као активног прргвредног чиниоца предузетника, чиме се у основи приближава Шумпетеру. Његова разматрања односе се изричито на кашгталистичке услове. H. R. Parker: The