Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОГШСА

245

Financial Aspects of Town and Country Planning Legislation. D. L. МипЪу: Development Charges and the Compensation-betterment Problem. Оба чланка третирају локално енглеско тржиште плацева. Лабуристичка влада je донела закон о планирању градова и села којим ce, поред осталог, предвиђа и одузимање у корист државе сваког повећања вредности земљишта услед зидања и изградње на њему. Први писац коментарише најновију владину одлуку да остави један део дотле одузимане вредности власнику и да на тај начин спречи паралисање трговиые земљом, и залаже се да држава потпуно укине одузимаше нове вредности, а да уведе један годишњи порез на такву земљу. Друти писац критикује идеју да тржиште најбоље одређује промет, расподелу и цену земље. Нарочито критикује поставку да се накнада за одузета земљишта треба да управља према ценама на тржишту, јер су ове често нестварне, монополске, спекулативне итд. Таква врста трговања није друштвено пожељна. Р. Т. Bauer and В. S. У amey: Further Notes on Economic Progress and Occupational Distribution. Чланак претставља наставак дискусије између неколико писаца која траје већ од 1951, и која третира у последње време јако популаран проблем терцијарних делатности. Шта све спада у терцијарне делатности није лако одредити: по некима овде спадају све врсте услуга у једној привреди, али шта све иде у услуге (плаћене и неплаћене) различите се схвата y свакој појединој земл>и. Писци одговарају на чланак професора Фишера који je y развоју терцијарних делатности видео знак прогреса, па показују да тај критеријум прогреса није исправан, поред осталог и зато што има неразвијених земаља са врло развијеним терцијарним делатностима (неке афричке земље или земље арапског света). Са истога становишта критикују и чланак С. Г. Тријантиса који сматра да je привредни разввј праћен сталним повећањем броја запослених у терцијарним делатностима. R. W. Clower: Productivity, Thrift and the Rate of Interest. Чланак je из области теорије новца (камате) и утврђује да на дуги рок и продуктивност и штедња делује индиректно на висину каматне стопе.

П. Михаиловић

REVUE D’ECONOMIE POLITIQUE, Paris, Janvier —Février 1954. —■ Michael Heilperin: Qu’est-ce que la convertibilité monétaire? У западним земљама монетарна политика поново постаје регулатор економске активности. С там у вези, у последње време, у међународним односима све се већи значај придаје монетарној конвертибилности. Писац сматра да су сви руководиоци и стручњаци сагласни да треба поново успоставити конвертибилност у интересу обнове једне „међународне динамичне и слободне привреде“, али и да се они разилазе у погледу саме дефиниције „конвертибилности“. После ове констатације писац покушава да разјасни у чему се састоји разлика у схватањима самог тог појма и практичних мера помоћу којих би се конвертибилност васпоставила и одржала. У томе цшьу он прво да je дефиницију девизне контроле, затим објашњава како je њој следовала политика контингентирања, која je у међународној привреди онемогућила мултилатералну трговину. Према томе питање конвертибилности није искључиво монетарно већ и трговинско, пошто претпоставл>а укидање рестрикција у међународној размени добара. Потребно je такође објаснити у чему се састоји отсуство девизне контроле. По Бретон-Вудској повељи треба правити разлику