Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

у разним земљама положај ванбрачног детета у наслеђивашу различию ce развијао и данас je у многим земљама које припадају истом друштвеном систему наследии положа] ванбрачног детета различите регулисан (2). По француском праву само легално призната деда имају право наслеђа према родитељима а не и према њиховим претцима (чл. 756 Француског грађанског законика). По чл. 758, ако има легитимних наследника потомака ванбрачно дете има право само на половину оног дела који би му припао да je законито дете. Ако пак конкурипге са претцима и сродницима из побочне лини je (браћа и сестре оставиоца) припада му три четвртине наслеђа (чл. 759). У случају да ни ових нема, дете има право на цело наслеђе, Наследно право je реципрочно; отац ванбрачног детета такође има право наслеђивања заоставштине свога ванбрачног детета. Како ванбрачно сродство има само један степей (родитељ дете), право наслеђивања постоји само између ванбрачног детета и његових родитеља. Слична решења имају и законодавства земаља које су усвојиле француски систем. Ове законске мере оправдавају се тиме што се на тај начин штити законита порбдица. Германска законодавства су организована на другој основи и знатно се разликују од система који преовлађује у праву великог броја латинских земаља. У германским законодавствима ванбрачно дете je у погледу мајке и ньених сродника изједначено са брачним дететом. Оно има као и ово законско право наслеђивања према мајци и мајчиним сродницима. У односу на оца ванбрачно дете je странац и нема право наслеђивања ни према њему, a још мање према очевим сродницима (§ 1705 у вези § 1589 Немачког грађанског законика, a такође и § 754 Аустриског грађанског законика). Према очевој заоставштини оно има само право издржавања (§ 1712 Немачког грађанског законика, § 171 Аустриског грађанског законика). Ово право се појављује као дуг заоставштине и наследници су дужни да овој обавези одговоре али само у висини износа заоставштине, и то по одбитку дугова заоставштине који иду испред издржавања, У случају да заоставштину терети издржавање брачне деце и ванбрачне деце, а чиста заоставштина je недовољна за подмирење оба захтева, издржавање ванбрачног детета се оразмерно смањује. Швајцарско законодавство je усвојило мешовит систем, па je дало веома интересантно решење питања наследничких права ванбрачног детета. По шему сва ванбрачна деца према мајци и њеним сродницима имају иста права као и брачна (чл. 461 Швајцарског грађанског законика). У односу на оца разликују се две категорије ванбрачне деце. Она ванбрачна деца која су призната од оц& или им je очинство утврђено судском пресудом, и то са статуоним последицама, имају потпуно право наслеђивања и према оцу и пре-

(2) О овоме се налазе веома интересантни подаци у књизи Друштва народа: Etude sur la situation juridique de l'enfant naturel, Genève, стр. 53—63.

267

НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ВАНБРАЧНОГ ДЕТЕТА