Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ма његовим сродницима. Остала ванбрачна деца имају према оцу само право на тужбу за издржавање (3). Најбољи наследноправни положа] ванбрачног детета засад постоји у Норвешкој. По норвешком закону од 10 априла 1915, у поглеДУ наслеђивања ванбрачна деца изједначсна су са брачном дедом уколико су рођена после I.јануара 1917 (4). 2. —-У нашој земљи по Општем аустриском грађанском законику, који je као што je познато важно на знатном делу територије предратне Јутославије, ванбрачно дете je имало законско право на-слеђивања само према заоставштини мајке, али не и према заоставштини деде и бабе и даљих предана нити других мајчиних сродника. Према оцу и очевим сродницима дете je странац и нема никакво законско наследко право (§ 754 у вези § 165 Аустриског грађанског заксника). По Српском грађанском законику од 1844, ванбрачна деца нису имала npito наследована ни према мајци, ни према оцу, я њихсвим сродницима, нити су ови имели право наслеђивања према ванбрачном детету. Само она вранбрачна деца која су била позакоњена накнадним браком својих родитеља, имала су према својим родительима законско наследно право (§ 409). У Црној Гори положа] ванбрачног детета, регулисан такође још средином XIX века (5), био je уопште повољан па и у погледу наслеђиваша. Ванбрачна деца су била изједначена са брачном и у погледу наслеђивања. Истина Вогишићев Закон о ванбрачно]. деци регулисао je нешто другачије питање наслеђивања ванбрачне деце. По прописима овог закона (чл. 9, 10, 11, 21 и 29 Закона о ванбрачно] деци од 30 марта 1894) отац je могао примити у своју кућу ванбрачно дете ако на то пристане жена и сви пунолетни чланови куће. Овакво мушко дете стицало je право на пола дела од онога што би отац добио приликом деобе, поигто претходно узму своје делове жена и брачна деца. Женско дете добијало je право на издржавање и опрему при удаји према могућностима куће. Овако прим.љено дете није се сматрало легитимираним и није се изједначавало са брачном децом. Иначе, ванбрачно дете се могло позаконити на два начина: венчањем родите.гьа или писменом дозволом највише власти. У случају кад je један од ванбрачних родитеља умро или се иселио из државе, она] који je остао у држави, ако није имао своје законите брачне — ; живе деце, могао je позаконити своје ванбрачно дете. Позакоњена деца имала су према родител>има иста наследна права као и брачна деца. И по овом Закону (чл. 31), до доношења прописа који су имали да ближе ре-

(3) А. Egger: Kommentar zum Schweizerischen Zivilgesetzbuch, 111 Band. Das Erbrecht von Dr. A. Escher, Zürich, 1937, 29—34; Rossel-Mentha; Droit civil, I, 499 —502.

(4) Tomlorde: Das Hecht des unehelichen Kindes und seiner Mutter in "Inund Ausland, Langensalzt, 1924, 97—112.

(5) В. чл. 71 Законнка Данила I од 1855. Зборник закона и наредаба по судској струци, етр. 48—49.