Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАСЛЕДНОЙ? АВНИ ПОЛОЖА! ВАНБРАЧНОГ ДЕТЕТА

269

гулишу ова питања, било je потребно владати се по обичајима иг правилима која су дотад важила у народу. По овим, ванбрачна деца су имала права наслеђивања према родитељима, како према. мајци тако и према оцу, као и брачна деца, али под условом да je њихово материнство односно очинство било утврђено или признањем ванбрачних родителе или судском пресудом. Питање законских наследника ванбрачне деце није било регулисано прописима, па су судови овакве спорове решавали по правди и правици (6). Шеријатско право стојало je на истом принципу као и аустриско право и признавало je узајамно право издржавања само између мајке и њеног ванбрачног детета (7). Намеравана реформа грађанског законика и унификација грађанског законодавства у предратној Југославији није битно поправљала положај ванбрачног детета у питању наслеђивања. По. Предоснови грађанског законика за Крал>евину Југославију самопозакоњена ванбрачна деца имала су у погледу законског наслеђивања сва права брачне деце (§ 735), али и то са извесним ограничением, jep je било изрично предвиђено (§ 736) да ванбрачно дете позакоњено милошћу владаоца има право законског наслеђ-иван>а према оцу само онда ако je позакоњено на очеву молбу, да би уживало једнака права са брачном дедом. Иначе су ванбрачна деда у погледу законског наслеђивања изједначена са брачном само према мајци и њеним сродницима, док према заоставштини оца и очевих сродника немају то право (§ 737). Право законског наслеђивања умрлог ванбрачног детета имају само мајка и њени сродници, док су отац и ньегови сродници од тога искључени (§ 739, ст. 2). Ако je умрло дете било позакоњено, право законског наслеђивања имају оба родитеља (§ 739, ст. 1). 3. У рату и у народној револуцији остварено je изједначење жене са мушкарцем и ванбрачне и брачне деце. То je правно изражено у чл. 26 Устава ФНРЈ. Иако није било позитивних законских прописа из области наследног права, у пракси je једнодушно заступано становиште да ванбрачна деда имрју законско право наслеђивања према мајци и њеним сродницима. То je сэ|свим разумљиво, jep се по правилу зна ко je мајка или се то да лакоутврдити; она се брине о детету, jep je везана с њим неразлучним природним везама. Уз то на знатном делу територије наше земље (на којој je важно Општи аустриски грађански законик) ово je право већ и раније постојало. Другачија je, међутим, ствар била са питањем наслеђивања заоставштине ванбрачног оца од стране ванбрачне деце. Иако неуједначено, пракса je стала на становиште да

(6) У том смислу в. Б. Томовић: О наслеђивашу ванбрачних сродника у Црној Гори, с погледом на предоснову новог грађанског законика, Правосуђе, 1936, 7—B, 317—325.

(7) В. др. М. Беговић; Положа] ванбрачне деце у шеријатском и грађанском праву, Сарајево, 1939, стр. 8.