Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДЕЈСТВО ТУЖБЕ НА ИЗВРШЕЊЕ АКАТА

283

3. Надлежпост органа за одлагање извршења оспореног управног акта. За разлику од Закона о Државном савету и управним судовима старо Југославије, у чијем je чл. 36 употреблен неодређен термин „управна власт“, тако да се није знало који je орган државне управе надлежан за одлагање извршења оспореног управног акта, у чл. 16 нашега Закона je то питагье прецизније регулисано. Наиме према одредби поменутог члана одлагање извршења оспореног управног акта може да изврши државни орган који je надлежан да нареди извршење управног акта. А то je по правилу орган који je донео управни акт у првом степену. Ово je начело било садржано у чл. 108, тач. 11, ранијег Општег закона о народним одборима а данас je садржано у републичким законима о народним одборима. (Напр. чл. 164 т. 6, ст. 2, Закона о народним одборима срезова HP Србије гласи: „Решење извршује орган који je решавао y првом степену“). 4. Одлагање извршења оспореног управног акта се ерши по захтеву тужиоца гиш по иницијативи државног органа. Подношењем захтева за одлагање извршења управног акта треба по правилу да претходи подношење тужбе. Да би дакле једно лице могло да упути захтев за одлагање извршења управног акта, оно треба да стекне својство тужиоца, а то се својство стиче подношешем тужбе суду и заснивањем управног спора. Стога je тужилац дужан да уз захтев за одлагање извршегьа управног акта приложи и доказ о поднетој тужби. Но лице на ко je се управни акт односи може захтев за одлагање извршења управног, акта поднети и пре подношена тужбе суду. У таквом захтеву тужилац треба да назначи да још није поднео тужбу суду, али да намерава да заснује управни спор против управног акта чије одлагање . извршења тражи. Међутим за државног органа настаје обавеза да реши захтев тек од дана кад такво лице поднесе доказ да je поднело тужбу. Ако je оспорени управни акт извршен свакако да тужилац нема више потребе да подноси захтев за одлагање извршења. Он мора сачекати решен>е управног спора од стране суда, па ако оспорени управни акт буде поништен он ће моћи да тражи повраћај у стање пре доношења управног акта и евентуално накнаду штете. Кад тужилац поднесе захтев за одлаганье извЈЈшења оспореног управног акта, надлежни државни орган мора по оваквом захтеву донети решење најдаље у року од три дана од пријема захтева. Ово решење може бити позитивно (да се одлаже извршење управног акта) или негативно (да се одбије захтев за одлагање извршења). Иако у Закону није изрично предвиђено несумњиво je да надлежни државни орган може, по својој иницијативи, да изврши одлагаше оспореног управног акта до коначне судске одлуке, разуме

• тр Чл ' 108 ’ тач ' 111 ° пштег закона о народним одборима из 1949 гласио je. „извршна решења у административном поступку извршује, по правион* орган i e Дпнео решење y првом степену, уколико ниЈе друкчиЈе прописано,“ Ј