Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у правду да законитост одређених управних аката не оцешују судови у управним споровима, већ редовни грађански судови (чл. 69), а друтипут у правду да су одређене управне ствари изузете из управних спорова било ради доносиоца управног акта било ради осебујности неке управне материје, али je такво изузиманье без везе с околношћу што у тим стварима контролу тваконитости аката не врше нити редовни судови. Овакво je нормираше у теорији познато под именом негативне ецумерације уз генералну клаузулу, и та je негативна енумерација садржана у чл. 8 Закона о управним споровима и неким другим законима. Одатле би требало да слиједи и одговарајуће правило за случај шутње администрације: тамо, гдје негативна енумерација не дозвољава да се води управки спор против акта који постоји, нема мјеста нити судској тужби ради шутње. Таква би се тужба имала одбацити по чл. 27, т. 5, Закша о управним споровима као недопуштена. Међутим баш у стварима шутше, а у вези с негативном енумерацијом, долази до интересантна проблема који се досад у нашој пракси - колико je мени познато није рјешавао. Наиме, негативна енумерација из чл. 8 Закода о унравним споровима има својом забраном вођеша управних спорова у одређеним стварима апсолутно значеше само код аката народних скупштина и шихових извршних вијећа (т. 4). У свим другим случајевима негативне енумерације може се ипак повести управни спор кад je државни орган приликом доношегьа свог акта „прекорачио границе надлежности“ (чл. 8, т. 2), и ту има онда негативна енумерација само значај релативне сметње за покретагье управног спора. Из тога би гребало закључити да he, изузевши ствари Из т. 4 чл. 8, бити могуће покренути управни спор ради шутње у осталим предметима које сбухваћа негативна енумерација, и то под претпоставком да се нерјешавање захтјева за издадањем управног акта сматра као „прекорачеше граница надлежности“. Аргументција je ob ’ : то се прекорачеше састоји у томе што надлежност за донгш;ње рјзшеша у управном поступку ни.’е само правно овлаштеше доносиоца акта, већ у исто вријеме и шегова правка дужност. Ако je при нормалним случајевима допосилац акта прекорачио границе своје надлежности у позитивном правцу тиме што je прешао своја овлаштења, тада je у случају шутше такођер прекорачио границе своје надлежности, али у негативном правцу, jap je пропустит извршити дужност рјешаваша која je саставни дио појма надлежности. Примјери који се могу конструирати на подлози негативне енумерације, очигледно потврђују потребу да се заштита пред шутшом начелно протегне на све ствари гдје негативна енумерација de lege lata не претставља апсолутну сметњу за вођеше управног спора (15).

(15) Тако су по чл. 8, ст. 3, Закона о управним споровима изузете из управног спора ствари прекршаја где у другом степену рјешава судац за прекршаје или веће за прекршаје при Државном секретариату унутраипьих послова. Међутим, може нерјешавање жалбе довести окривљеног у врло тежак положа) нарочито кад су у првом степену донесена привре-