Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛО 3 И ЗАКОНИК ЗА БИТО Љ СКА СЕЛА ИЗ 1851

У периоду реформи у Отоманској држави, познатом под' именем „Танзимат“, донет je 1851 један интересантам законски текст који je носио наслов: „Каноннаме за селата битолски, санки закон за чифлигарите и чифчиите, што сет под по’ела битолска“, што ће рећи „Законик за битољска села, то јест закон за чифлик-сајбије (1) и чивчије Битол>ског среза“. Он je био написан на битољском дијалекту а штаман у Солуну словима грчке азбуке. Taj законски текст објавио je др. Л. Милетич у часопиоу „Сборник за народни умотворенија, наука и книжнина“, књ. XV.. Софија, 1898, стр. 356—389. Овај исторископравни споменик, донет je пре познатог Лесковачког закона од 1860 и пре Саферске наредбе од 1859, који су такође на свој начин регулисали чифчиске односе, и он садржи веома интересантне податке о друштвено-економским и политичким приликама у Битољском срезу половином XIX века. Ваља истаћи да je законик писан веома тешким стилом и да je често пута тешко ухватити мисао ььегових твораца. Осим тога, употребљаване су многе речи из турског и персиског језика, а такође и речи битољскрг дијалекта ко je се више не срећу у данашњем говору, тако да je то нарочито отежавало његово прево-

(1) У тексту који je објавио др. Л, Милетич стоји „ чифлигарите“, и та како у оном штампаном грчким словима, тако и у оном штампаном словима бугарске азбуке. Сам термин „чифлигар“ у македонском језику има значење директно супротно од термина „чифлик-сајбија“. Док je чифликсајбија био припадник класе крупних земљопоседника власника чифлика, дотле je чифлигар био припадник класе сељака-беземљаша и сеоских пролетера који je ступао са чифлик-сајбијом у одговарајући, чифлигарски аграрии однос ради обрађивања чифлика. У зависности од конкретно садржине тога односа, чифлигар се појављивао као исполџија (чифчија, наполичар), кесимџија (закупац) или момок (пољопривредни радиик) (о томе опширније в, Димитар Поп-Георгиев, „Право својине на чифлицима и чифлигарски правни односи у Прилепском срезу крајем XIX и почетком XX века“, Анали Правног факултета у Београду, бр, 2 за 1953). Код таквог стања ствари, непојмљиво je зашто je у наслову употребљен термин „чифлигарите“ поред термина „чифчиите“. Ово нарочито и због тога, што су у чл. V у коме се искључиво говори о односима на чифлицима, употребљени следећи термини; „чифлик-сајбија“ и „чифчија“, као и термин „чифликчија“ као синоним за ~чифчија“, док термин „чифлигар“ није уопште употребл,ен. Такође нигде у Законику није било ни речи о осталим чифлигарима, о кесимџијама и момоцима, као и о њиховим односима са чифлик-сајбизама. Све нас то наводи на закључак да je термин „чифлигарите“ на овом месту погрешно употребљен уместо термина „чифлик-сајбиите“. Ово поготову за то, што се у грчким текстовима среће не ретко за чифлик-сајбије термин „чифликар“, па није искључено да je слово „к“ у том термину омашком замешено словом „г“, тако да je уместо „чифликар“ испало „чифлигар“. Али, интересантно je такође и то да др. Л. Милетич, иначе добар познавалац ових ствари, није приметно ову омашку, јер термин „чифлигари“ као шири обухвата и термин „чифчије“ као ужи. Из тих разлога ми смо у наслову термин „чифлигари“ превели са „чифлик-сајбије“.