Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

првостепеног органа. А кад je странна путем жалбе против првостепеног решења имала заштиту таквог обима док je удравни посао био у надлежности државних органа, таква заштита јој није могла бити уманена услед преношења посла на организацију, утолико пре што се прописима о преношењу посла на организацију не предвиђа никакво уманене права атранака у поступку. Стога би надзорни државни органи имао право да поводом жалбе цени не само законитост решена организације,- већ кад je решење донето по слободној оцени . и правилност корипгћена слободне оцене. Супротно гледиште полази од чиненице да je у свима овим случајевима реч о организацијама које су самосталне. Та њихова самосталност даје им права да у стварима које се решавају на основу слободне оцене доносе решена по свом нахођењу, али да су у стварима које су регулисане законом, дужне доносити решена на основу закона. G обзиром на то, надзорни орган би могао поводом жалбе ценити само законитост решена организације али не и целисходност. При разматрану овог питана свакако треба узети у обзир чиненицу да организације о којима je овде реч, имају две врсте послова: оне које организации а врши и ко je може вршити независно од послова управе који су на ну пренесени, а затим послове управе који су на ну пренети из надлежности државних органа. У погледу прве врсте послова ове организације су у истом положају у коме се налазе и све друге организације којима није поверено вршене каквих удравних послова. У тим пословима ctee су самосталне и врше их према свом нахођену а у складу са својим правилима и законима који се тичу јавног поретка. Рад тих организација у овим дословима подлежи надзору државних органа само у циљу откланана повреда правила и закона. Тако, напр., ако jeдна друштвена организација искључи неког свог члана због неговог рада који je штетан по интересе организације, и ако тај разлог није само привидан, надзорни државни орган неће интервениаати јер решене о томе зависи од слободне оцене саме организације односно неног органа, а ниме се не вређају ни правила организадије ни закон. Али ако се члан искључује због негове националне, расне или верске припадности, надзорни орган ће поништити такво решене организације jep се ниме вређа уставна одредба по којој се ниједном грађанину не могу ограничавати негова драва због националне, расяе или верске припадности. С обзиром на ово, у овој врсти послова организације су самосталне, сем уколико je та самосталност ограничена законом. Стога и државни надзорни орган може у вршену надзора ценити само закониторт али не и целисходност радни односно аката тих организација у вршену ове врсте послова. Што се тиче управних послова који су законом или прописима донетим на основу закона поверени привредним, друштвеним и другим самоуправним организацијама, то су увек послови од